 | Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Anatomija bezličnog dana, burnih suicidnih misli i povratka bezličnom danu
Nemir budi, teskoba steže i davi. Vulkan reči i privida je utihnuo. Nezadovoljstvo je pokorilo igru kako umorne noge ne bi hitro pretrčale daljine. Jutro se ne budi. Iza planine nije skriven dan, kiša će dugo i dosadno padati. Ni umor ne uspavljuje, uzalud je kao i svaki put. Uzalud je, mada to ne priznaje.
Slike su sumorne i vrele. Stvarni prizori i izbori prevare. Uže nije dovoljno čvrsto i pokidaće se, poslednja nit prekinuće se i telo će, u buđenju uz jauke, biti mrlja. Izgledaće smešno i jadno, a ples gamadi veselo će ga preskakati. Metak! Estetski promašaj, unakaziće kožu. Ostaviće vrelu rupu koja se širi. Slika iza biće mučna i prekrivena. NE!
Vrele žice u ledenoj vodi? Možda. To je ledeno sigurno. Hladno surovo i užareno. Nemir spava dok je teskoba skrivena i čeka privid koji se bori i opravdava pad. Dok oblaci gutaju kišu, nemir spava. Stvarnost goni i... Ne, nije trenutak, ali bezlični dan liči na sebe.
