detalj slike: KRK Art dizajn

Besne suze

Probao sam svoje suze

mislio sam da su slane,

nisu slane, nego besne

samo toga nisu svesne.

Kad ne uspem na lep način

bitnost želje da naglasim,

pustim suze kao začin

dramski zaplet usaglasim,

sumnjičavu okolinu

obrlatim na brzinu.

Da ostvarim to što hoću

zaurlavam danju, noću,

ali me tu zamka vreba

da zaurlam kako treba

i pogodim baš visinu

da razneži okolinu.

Ako pođe naopako

izvući se neću lako,

doći će mi dreka glave

lažne suze biće prave.

Šta se može?

Šta se radi kad u priči

Crvenkapa na vuka liči,

a vuk nije tako zao,

koliko si navikao,

nego zbog ružnoće svoje

pušta da mu život kroje.

Jer da ga se stvarno boje,

našli bi mu za rivala

drugog vuka,

ne bi slali Crvenkapu,

s korpom punom gurmanluka.

A ovako taj vuk jadan

ispao je strašno gadan

i previše, možda, gladan,

toliko da pukne bruka,

jer su mu u stomak stale

cela baka i unuka.

Ovakav je zaplet nužan

i to je trenutak tužan,

i prateći bajke deo,

ali glavno tek sleduje,

vuk iz priče ne sme ceo.

Jer je dečji pisac dužan

da ne pravi baš kraj tužan,

i da baka i unuka

izađu iz tela vuka.

A što je vuk ost’o bez kože,

šta se može?

Šta se može?

Restaurator

Htedoh da popravim neke stare stvari;

tatin foto-aparat,

kućicu za ptice

što u podrumu bez stanara samuje,

dedin predratni radio,

premda ne znam šta mu je.

Požutela pisma iz stare komode

prepravio bih da budu bolja,

htedoh da popravim i sebe,

al me je nešto prošla volja.

PODELITE OVAJ TEKST NA: