детаљ слике: КРК Арт дизајн

Бесне сузе

Пробао сам своје сузе

мислио сам да су слане,

нису слане, него бесне

само тога нису свесне.

Кад не успем на леп начин

битност жеље да нагласим,

пустим сузе као зачин

драмски заплет усагласим,

сумњичаву околину

обрлатим на брзину.

Да остварим то што хоћу

заурлавам дању, ноћу,

али ме ту замка вреба

да заурлам како треба

и погодим баш висину

да разнежи околину.

Ако пође наопако

извући се нећу лако,

доћи ће ми дрека главе

лажне сузе биће праве.

Шта се може?

Шта се ради кад у причи

Црвенкапа на вука личи,

а вук није тако зао,

колико си навикао,

него због ружноће своје

пушта да му живот кроје.

Јер да га се стварно боје,

нашли би му за ривала

другог вука,

не би слали Црвенкапу,

с корпом пуном гурманлука.

А овако тај вук јадан

испао је страшно гадан

и превише, можда, гладан,

толико да пукне брука,

јер су му у стомак стале

цела бака и унука.

Овакав је заплет нужан

и то је тренутак тужан,

и пратећи бајке део,

али главно тек следује,

вук из приче не сме цео.

Јер је дечји писац дужан

да не прави баш крај тужан,

и да бака и унука

изађу из тела вука.

А што је вук ост’о без коже,

шта се може?

Шта се може?

Рестауратор

Хтедох да поправим неке старе ствари;

татин фото-апарат,

кућицу за птице

што у подруму без станара самује,

дедин предратни радио,

премда не знам шта му је.

Пожутела писма из старе комоде

преправио бих да буду боља,

хтедох да поправим и себе,

ал ме је нешто прошла воља.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: