detalj slike: KRK Art dizajn

Očenaš

Oče,

neke su oči oslepele od pogleda,

neki prsti izgoreli od dodira,

neke su pravde usahle od čekanja,

neke postelje pocrnele od bezumlja.

Oče,

nečiji plač nikad nije prestao,

nečije dete nikad nije poraslo,

nečiji sjaj zauvek je nestao,

nečiji bol u svima je ostao.

Oče,

neke godine u nama su zamrzle

i neki prizori u nama zamukli,

neke odaje u nama su zatajne

i neki nas zidovi od ljubavi odvikli.

Oče,

neka plač sveta prestane

na dan, na tren da svane, da nestane!

Oče,

u ime Sina sunce da grane

i ljubavlju Majke zavida rane!

Oče,

vrati nam nedogled,

iz besvesti povrati

nas...

Oče,

povij me na grudi novorođenu

dok unazad teku sati

do početka vremena.

Raširi ruke

Od vrha do korena

u tebi je život,

voljena, ne oklevaj

jer ti za veliko si stvorena.

A kad ispred tebe

zid iz zapeta izraste,

neka tvoj pogled

premosti tuge...

Mnogo reči ispod te kraste

patrljci su zaborava,

jauci borbe duge.

I kad ti se čini da niko ne razume,

raširi ruke

da sloboda može da raste.

Jer u tebi je melem

što rastvara, što ume

da isceli i ono što umre.

Ne zaboravi korak

makar ko nakovanj težak bio.

Ne zaboravi, čovek

se i u ragadama tvojim krio.

PODELITE OVAJ TEKST NA: