 | Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: Dovido.hr - KRK Art dizajn
Niz
Jesen je? Zima? Proleće? Vrelina prži i davi. Postojim? Otvaram i zatvaram oči. Živ sam? Uzimam hranu i gasim žeđ. Razvučem lažni osmeh... Tužan sam i bežim. Besan sam i gnevom „ubijam“. Beže od mene i šapuću da sam divljak.
Ne posmatram sat, znam da je između gluvog doba i buđenja. Budan sam. Možda spavam i sasvim je... Ne želim jutro i naglo ustajanje, neću da hodam kroz dan u najavi. Umor me obara, omamljuje, predajem mu se. Užasan zvuk me budi. Neću! Ali budan sam. Merim prolaznost i želim da misli zaustave najezdu. Skačem i priznajem, poklekao sam. Volja mi je poražena i...
Misli ne prizivam, same se postrojavaju. Prva, druga... Četvrta misao štrči, govori mi da moram biti tu i... Vidim sebe u trenutku koji se još nije odigrao. Tek će. Nervozno šetkam i iščekujem. Premor praznine me uspavljuje, umesto dugih koraka, lenjivo sanjarim.
Kraj je povratka i neću skrenuti u drugom pravcu. Tu, na račvanju puteva, noge će me prevariti i poneti. Pogled preko levog ramena biće tužan i obeshrabrujući.
Niz...
