 | Владимир Радовановић | |
| |
детаљ слике: Dovido.hr - КРК Арт дизајн
Низ
Јесен је? Зима? Пролеће? Врелина пржи и дави. Постојим? Отварам и затварам очи. Жив сам? Узимам храну и гасим жеђ. Развучем лажни осмех... Тужан сам и бежим. Бесан сам и гневом „убијам“. Беже од мене и шапућу да сам дивљак.
Не посматрам сат, знам да је између глувог доба и буђења. Будан сам. Можда спавам и сасвим је... Не желим јутро и нагло устајање, нећу да ходам кроз дан у најави. Умор ме обара, омамљује, предајем му се. Ужасан звук ме буди. Нећу! Али будан сам. Мерим пролазност и желим да мисли зауставе најезду. Скачем и признајем, поклекао сам. Воља ми је поражена и...
Мисли не призивам, саме се постројавају. Прва, друга... Четврта мисао штрчи, говори ми да морам бити ту и... Видим себе у тренутку који се још није одиграо. Тек ће. Нервозно шеткам и ишчекујем. Премор празнине ме успављује, уместо дугих корака, лењиво сањарим.
Крај је повратка и нећу скренути у другом правцу. Ту, на рачвању путева, ноге ће ме преварити и понети. Поглед преко левог рамена биће тужан и обесхрабрујући.
Низ...
