Žile – pile
Ima jedno pile,
kao sunce žuto,
kao mrva sitno,
kao ris ljuto.
Ono deco živi,
ni više ni manje,
tu kod moje bake,
dajem vam na znanje.
Ima svoju sobu
i krevetac plavi
i jorgan od svile,
ma gospodin pravi.
Nešto moja baka
u tišini smera,
ako Žile spava,
sve nas rukom tera.
Žile jede sasvim zdravo,
ukućan je to već znani.
Ona viče: „Žile, bravo! Jel ti puno? Malo stani.“
Pa mu još i „Mili“ tepa.
„ Moja beba, tako lepa. “
Nekad mu da koncetrata,
a naš Žile ko da shvata
da se nešto zbiva.
Drži ga na zdravoj hrani,
zamisli, na soji!
Žile jede na tri sata,
na toliko se i goji.
Izgleda će ovo pile,
postati baš sočan file.
I sada se evo pitam
kakvi su to odnosi?
Izgleda da tako treba,
Žile to baš podnosi.
Magare Mimi
Ona je jedna opasna mačka,
strašna, prgava i ponekad ljuta.
Kad nije ljuta, tad spava i tačka,
a ako se pitate, Mimi je žuta.
Davno to beše kada je došla,
tad bila je slatko, žućkasto mače,
i dan za danom, ma godina prošla,
kad Mimi odjednom poče da njače.
Pomislim: „Ovo je iznenađenje“.
Pa trk kod veterinara, našeg doce,
što pre da čujem saopštenje,
a on mi kaže ovako, doslovce:
„Bojim se društvo, tu nema leka.
I nema neke čarobne kreme.
Možete obići sto apoteka
ali znajte da samo gubite vreme.
Nego mi recite druge simptome,
bez ustručavanja jer sve je važno,
možda da vidimo njene hormone
ili ispitamo jel njače lažno.“
I sve je to bilo čudno sasvim
jer i ona čudna po svemu beše
i nikom se nije činilo jasnim
ni sto lekara problem da reše.
Ma ima tu još neke zavrzlame
na primer kad je u pitanju hrana.
Odbija granule, gulaš, salame,
nju zanima samo pogača slana.
Ili što vodu ne zna da pije
nego je srče, pa se još davi.
Da mačka bude joj suđeno nije,
ma šta se to zbiva u njenoj glavi?
Da ne krećem sad ispočetka,
mnogo je volim, to treba da zna se.
Ovakve mace sorta su retka,
a možda je Mimi, magare-prase?
MOJ SNEŠKO
Moj se Sneško baš, baš beli
čak i više nego sneg.
Neka zna komšiluk celi,
kad izađe tu na breg.
Moj je Sneško jako snažan,
ja ga pravim više dana,
pa sam malo i ja važan
jer moj Sneško nema mana.
Njegova je kapa lepa
i na tufne, a još plava.
Moje bake nova šerpa,
sad je moja – baka spava.
Ukusnog je nosa Sneško,
čak je i za vid on dobar.
Da pogodiš nije teško
jel narandžast ili modar.
Sve sam ja to lepo rek'o,
samo nisam jednu stvar.
Da babi sam šerpu ukr'o
napraviće mi dar mar.
