Жиле – пиле
Има једно пиле,
као сунце жуто,
као мрва ситно,
као рис љуто.
Оно децо живи,
ни више ни мање,
ту код моје баке,
дајем вам на знање.
Има своју собу
и креветац плави
и јорган од свиле,
ма господин прави.
Нешто моја бака
у тишини смера,
ако Жиле спава,
све нас руком тера.
Жиле једе сасвим здраво,
укућан је то већ знани.
Она виче: „Жиле, браво! Јел ти пуно? Мало стани.“
Па му још и „Мили“ тепа.
„ Моја беба, тако лепа. “
Некад му да концетрата,
а наш Жиле ко да схвата
да се нешто збива.
Држи га на здравој храни,
замисли, на соји!
Жиле једе на три сата,
на толико се и гоји.
Изгледа ће ово пиле,
постати баш сочан филе.
И сада се ево питам
какви су то односи?
Изгледа да тако треба,
Жиле то баш подноси.
Магаре Мими
Она је једна опасна мачка,
страшна, пргава и понекад љута.
Кад није љута, тад спава и тачка,
а ако се питате, Мими је жута.
Давно то беше када је дошла,
тад била је слатко, жућкасто маче,
и дан за даном, ма година прошла,
кад Мими одједном поче да њаче.
Помислим: „Ово је изненађење“.
Па трк код ветеринара, нашег доце,
што пре да чујем саопштење,
а он ми каже овако, дословце:
„Бојим се друштво, ту нема лека.
И нема неке чаробне креме.
Можете обићи сто апотека
али знајте да само губите време.
Него ми реците друге симптоме,
без устручавања јер све је важно,
можда да видимо њене хормоне
или испитамо јел њаче лажно.“
И све је то било чудно сасвим
јер и она чудна по свему беше
и ником се није чинило јасним
ни сто лекара проблем да реше.
Ма има ту још неке заврзламе
на пример кад је у питању храна.
Одбија грануле, гулаш, саламе,
њу занима само погача слана.
Или што воду не зна да пије
него је срче, па се још дави.
Да мачка буде јој суђено није,
ма шта се то збива у њеној глави?
Да не крећем сад испочетка,
много је волим, то треба да зна се.
Овакве маце сорта су ретка,
а можда је Мими, магаре-прасе?
МОЈ СНЕШКО
Мој се Снешко баш, баш бели
чак и више него снег.
Нека зна комшилук цели,
кад изађе ту на брег.
Мој је Снешко јако снажан,
ја га правим више дана,
па сам мало и ја важан
јер мој Снешко нема мана.
Његова је капа лепа
и на туфне, а још плава.
Моје баке нова шерпа,
сад је моја – бака спава.
Укусног је носа Снешко,
чак је и за вид он добар.
Да погодиш није тешко
јел наранџаст или модар.
Све сам ја то лепо рек'о,
само нисам једну ствар.
Да баби сам шерпу укр'о
направиће ми дар мар.
