detalj slike: KRK Art dizajn

BAJKE MLADIH

(Milica Opačić„Grad vilenjaka“ 2023, Institut za dečju književnost, Beograd)

Prof. dr Slađana MIlenković

Pripovedanje u formi bajke svedoči o bogatoj i razvijenoj mašti mlade književnice Milice Opačić. Njena knjiga bajki nazvana „Grad vilenjaka“ sadrži tri bajke, prvu po kojoj je knjiga i dobila naziv i još dve: „Flauta gospođe Emotiveje“ i „Rezbarko i Šaljivko“.Knjiga pripada jednom određenom korpusu književnosti, a to je književnost za decu ili preciznije rečeno u ovom slučaju, to je dečja ili omladinska književnost, mada se taj izraz kod nas izgubio uz upotrebe, ali ovde je, može se reći adekvatan. Književnost za decu obuhvata dela koja po tematici i formi odgovaraju dečjem uzrastu sve do ulaska u svet odraslih, ta dela su autori pisali isključivo za najmlađu čitalačku publiku. Tu svrstavamo i dela koja su nekad čitali odrasli, a danas su svojim humorom, naivnošću i drugim estetskim odlikama pripadaju horizontu očekivanja mlade publike, prema Jausovoj teoriji recepcije. Dečju i omladinsku književnost nekinaučnici sagledavaju kao pojam jednak prethodnom, ipak je danas, u vreme savremene tehnologije i medija sve više, baš stvaralaštvo dece i mladih. Deca i mladi kao autori pojavljuju se sve više i češće u javnosti, tako je i ovde književnica mlada, ali ne više tako, da bi bila svrstana u dečje autore.

Milica Opačić je pijanistkinja, u sferi izvođačke muzičke umetnosti već u velikom usponu. Studira klavir na FMU u Beogradu, prethodno je završila muzičku gimnaziju Kosta Manojlović u Zemunu i osvojila brojne nagrade u zemlji i inostranstvu. Za svojknjiževni prvenac, bajku Beskrajna čuda, u izdanju Sveta knjige iz Beograda još 2015. godine dobila je Gašino pero na 27. Međunarodnom festivalu humora za decu u Lazarevcu. Njena druga knjiga nastavlja nit bajkovite proze i donosi vedre bajke.

U njenom bajkovitom svetu ne postoje ružne stvari,  zlo, nema patnje. Piše kao što sanja i mašta, prirodno, spontano, tri bajke u ovoj knjizi su razigrane, nekako obasjane iznutra iz sopstvene punoće. Milica Opačić je rasla uz ritmove prirode, melodije umetničkih i narodnih bajki, spajajući potom ih u svom delu, isto kao što je spojila moderno i arhaično. Prostori gde se njene bajke odigravaju su gradovi, ali drugačiji od naših, urbani prostori, ali i priroda i izmaštani, nestvarni predeli. Prostori gde se njene bajke odigravaju su gradovi, ali drugačiji od naših, urbani prostori, ali i priroda i izmaštani, nestvarni predeli.

Fantastični likovi i događaji, ova dela čine bajkama, prostor i vreme su univerzalni, zbog čega je lako uživeti se u radnju. Imena glavnih junaka su im data po osobinama, u prvoj bajci likovi su vilenjaci, a glavni lik se zove Daroje i on je taj, kako mu ime kaže, koji daje, dariva, konkretno ovde moli „gospodina Oblaka“ za kišu koja im je potrebna, a nije je bilo godinama. Rezbarko se tako zove jer rezbari igračke od drveta, ide u Berzingrad gde ima beskonačno mnogo drveća, kada mu nestane materijala zbog negativnih likova, drvoseča koji su sekli drveće preko svake mere. Likovi su oslikani kao pozitivni ili negativni, karakteristično za bajke, svet je crno-beli.

Ekološke teme, danas veoma popularne, priznaćemo i neophodne, zastupila je u ovim bajkama. U bajci „Grad vilenjaka“ grad iz naslova jedini je nezagađen, oko njega je Šuma vilenjaka, jedno utopijsko mesto, kao zemlja Nedođija gde žive vilenjaci i brinu o prirodi, zagađenju, ozelenjavanju, iako se i oni suočavaju sa problemom, to je nedostatak kiše, rešavaju ga vilinski, kako bajka i nalaže, dakle fantastično. U bajci „Rezbarko i Šaljivko“ autorka podstiče decu na očuvanje okoline, kroz brigu o prirodi, posebno drveću. Središnja bajka razlikuje se od ostale dve već i po pripovedačkoj situaciji, ovde se pripoveda iz JA-pozicije, što je bliže pripovetkama, a udaljava je od klasične forme bajke. Priču pripoveda sveznajući autor, pojavljuje se devojčica koja je u mašti pripovedača. Glavna junakinja se penje uz stepenice prelazeći u drugi svet, kao u „Alisi u zemlji čuda“ samo je smer obrnut, ide gore, penje se. Imena junaka u bajakama su još i Emotiveja Tamnoslava, Geopatra itd. Pored fantastičnih događaja, tu su i nestvarni likovi, počev od vilenjaka, ali tu je zla čarobnica, presonifikovane životinje i pojave, kao što je recimo kobila Magnolija. Lik koji priča je malo više psihološki nijansiran od ostalih, pa je i to čini više pripovetkom sa fantastičnim elementima.

Izgradila je čitav nov svet, svet bajki, svet deteta sačinjen sopstvenim smislom, a vođen maštom. Priroda je uobičajeno često sentimentalni prostor dečjeg doživljavanja stvarnosti, tu su deca sigurna, raduju se biljkama, cveću i životinjama, koje se igraju baš kao mala deca, zato ne čudi što Opačićeva pribegava prirodi kao sceni za bajku. Ove bajke decu uče lepoti života, porodice, ljubavi i prirode. Zato svi mogu da uživaju čitajući ih.

Šta je književnost za decu, možda i ne znamo tačno, ali to su sigurno one knjige koje svi mogu da čitaju, koje deca mogu da čitaju, koje decu pripremaju za život ali nadasve koje ih podstiču da maštaju i da nikad ne zaborave kako je biti dete, a jedna od takvih knjiga je upravo ova. Ova knjiga kod starijih čitalaca će da budi nostalgiju za izgubljenim dečjim svetom, svetom detinjstva ali će nas u nekim trenucima čitanja vraćati u taj naš čarobni svet, a deci će biti zanimljiva zbog svog maštovitog sižea, njima bliskim likovima, nestvarnim bićima.

Svojim bajkama, lakim, tečnim i jednostavnim, Milica budi radoznalost, razigranost, vedrinu i oduševljenje kod nas koji ih čitamo. Deca i mladi su veoma osećajni i kao publika specifični, i odmah osete da li je pisac iskren i bez greške procenjuju vrednost napisanog. Kod deteta u odnosu na književno delo ne postoji distanca kao kod odraslog, odnosno dete veruje u stvarnost pesme, priče, bajke i sa više poverenja je prihvata kao postojeću. Ovim bajakama, deca veruju.

Bogatstvo ove knjige ogleda se i u tome što podstiče na dalje stvaranje i kreativnost kod dece, odnosno, upoznavanje sa svetom mašte, što je jako bitan deo odrastanja i formiranja ličnosti. Nakon svake bajke postoji odeljak gde deca mogu da zapišu svoje utiske ili čak i svoje priče. Knjiga je utoliko više značajna jer dokazuje da su deca i mladi pisci u ovim vremenima, prisutni i da sve više i lepše rastu. Neka ovaj svet bajki bude istinit, ostanimo svi pomalo, zauvek deca. Zato uživajmo, sanjajmo i maštajmo zajedno!

PODELITE OVAJ TEKST NA: