детаљ слике: КРК Арт дизајн

БАЈКЕ МЛАДИХ

(Милица Опачић„Град вилењака“ 2023, Институт за дечју књижевност, Београд)

Проф. др Слађана МИленковић

Приповедање у форми бајке сведочи о богатој и развијеној машти младе књижевнице Милице Опачић. Њена књига бајки названа „Град вилењака“ садржи три бајке, прву по којој је књига и добила назив и још две: „Флаута госпође Емотивеје“ и „Резбарко и Шаљивко“.Књига припада једном одређеном корпусу књижевности, а то је књижевност за децу или прецизније речено у овом случају, то је дечја или омладинска књижевност, мада се тај израз код нас изгубио уз употребе, али овде је, може се рећи адекватан. Књижевност за децу обухвата дела која по тематици и форми одговарају дечјем узрасту све до уласка у свет одраслих, та дела су аутори писали искључиво за најмлађу читалачку публику. Ту сврставамо и дела која су некад читали одрасли, а данас су својим хумором, наивношћу и другим естетским одликама припадају хоризонту очекивања младе публике, према Јаусовој теорији рецепције. Дечју и омладинску књижевност некинаучници сагледавају као појам једнак претходном, ипак је данас, у време савремене технологије и медија све више, баш стваралаштво деце и младих. Деца и млади као аутори појављују се све више и чешће у јавности, тако је и овде књижевница млада, али не више тако, да би била сврстана у дечје ауторе.

Милица Опачић је пијанисткиња, у сфери извођачке музичке уметности већ у великом успону. Студира клавир на ФМУ у Београду, претходно је завршила музичку гимназију Коста Манојловић у Земуну и освојила бројне награде у земљи и иностранству. За својкњижевни првенац, бајку Бескрајна чуда, у издању Света књиге из Београда још 2015. године добила је Гашино перо на 27. Међународном фестивалу хумора за децу у Лазаревцу. Њена друга књига наставља нит бајковите прозе и доноси ведре бајке.

У њеном бајковитом свету не постоје ружне ствари,  зло, нема патње. Пише као што сања и машта, природно, спонтано, три бајке у овој књизи су разигране, некако обасјане изнутра из сопствене пуноће. Милица Опачић је расла уз ритмове природе, мелодије уметничких и народних бајки, спајајући потом их у свом делу, исто као што је спојила модерно и архаично. Простори где се њене бајке одигравају су градови, али другачији од наших, урбани простори, али и природа и измаштани, нестварни предели. Простори где се њене бајке одигравају су градови, али другачији од наших, урбани простори, али и природа и измаштани, нестварни предели.

Фантастични ликови и догађаји, ова дела чине бајкама, простор и време су универзални, због чега је лако уживети се у радњу. Имена главних јунака су им дата по особинама, у првој бајци ликови су вилењаци, а главни лик се зове Дароје и он је тај, како му име каже, који даје, дарива, конкретно овде моли „господина Облака“ за кишу која им је потребна, а није је било годинама. Резбарко се тако зове јер резбари играчке од дрвета, иде у Берзинград где има бесконачно много дрвећа, када му нестане материјала због негативних ликова, дрвосеча који су секли дрвеће преко сваке мере. Ликови су осликани као позитивни или негативни, карактеристично за бајке, свет је црно-бели.

Еколошке теме, данас веома популарне, признаћемо и неопходне, заступила је у овим бајкама. У бајци „Град вилењака“ град из наслова једини је незагађен, око њега је Шума вилењака, једно утопијско место, као земља Недођија где живе вилењаци и брину о природи, загађењу, озелењавању, иако се и они суочавају са проблемом, то је недостатак кише, решавају га вилински, како бајка и налаже, дакле фантастично. У бајци „Резбарко и Шаљивко“ ауторка подстиче децу на очување околине, кроз бригу о природи, посебно дрвећу. Средишња бајка разликује се од остале две већ и по приповедачкој ситуацији, овде се приповеда из ЈА-позиције, што је ближе приповеткама, а удаљава је од класичне форме бајке. Причу приповеда свезнајући аутор, појављује се девојчица која је у машти приповедача. Главна јунакиња се пење уз степенице прелазећи у други свет, као у „Алиси у земљи чуда“ само је смер обрнут, иде горе, пење се. Имена јунака у бајакама су још и Емотивеја Тамнослава, Геопатра итд. Поред фантастичних догађаја, ту су и нестварни ликови, почев од вилењака, али ту је зла чаробница, пресонификоване животиње и појаве, као што је рецимо кобила Магнолија. Лик који прича је мало више психолошки нијансиран од осталих, па је и то чини више приповетком са фантастичним елементима.

Изградила је читав нов свет, свет бајки, свет детета сачињен сопственим смислом, а вођен маштом. Природа је уобичајено често сентиментални простор дечјег доживљавања стварности, ту су деца сигурна, радују се биљкама, цвећу и животињама, које се играју баш као мала деца, зато не чуди што Опачићева прибегава природи као сцени за бајку. Ове бајке децу уче лепоти живота, породице, љубави и природе. Зато сви могу да уживају читајући их.

Шта је књижевност за децу, можда и не знамо тачно, али то су сигурно оне књиге које сви могу да читају, које деца могу да читају, које децу припремају за живот али надасве које их подстичу да маштају и да никад не забораве како је бити дете, а једна од таквих књига је управо ова. Ова књига код старијих читалаца ће да буди носталгију за изгубљеним дечјим светом, светом детињства али ће нас у неким тренуцима читања враћати у тај наш чаробни свет, а деци ће бити занимљива због свог маштовитог сижеа, њима блиским ликовима, нестварним бићима.

Својим бајкама, лаким, течним и једноставним, Милица буди радозналост, разиграност, ведрину и одушевљење код нас који их читамо. Деца и млади су веома осећајни и као публика специфични, и одмах осете да ли је писац искрен и без грешке процењују вредност написаног. Код детета у односу на књижевно дело не постоји дистанца као код одраслог, односно дете верује у стварност песме, приче, бајке и са више поверења је прихвата као постојећу. Овим бајакама, деца верују.

Богатство ове књиге огледа се и у томе што подстиче на даље стварање и креативност код деце, односно, упознавање са светом маште, што је јако битан део одрастања и формирања личности. Након сваке бајке постоји одељак где деца могу да запишу своје утиске или чак и своје приче. Књига је утолико више значајна јер доказује да су деца и млади писци у овим временима, присутни и да све више и лепше расту. Нека овај свет бајки буде истинит, останимо сви помало, заувек деца. Зато уживајмо, сањајмо и маштајмо заједно!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: