O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja











Istorija
Nauka
Tradicija







Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Riznica


SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - KUBA

Simo Jelača
detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - KUBA

 

Dr SIMO JELAČA



Predgovor


Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.
Bilo bi previše uključiti svaku zemlju, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.
Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.
Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.
Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.
Autor




KUBA

KULTURA I NARODNI OBIČAJI



 
Činjenice i statistika


Stanovništvo:
11,2 miliona
Glavni grad: Havana, 2.105.000 stanovnika
Veličina: 110.860 kvadratnih kilometara.
Vlada: komunistička
Identifikacija:
Kristofer Kolumbo se iskrcao na ostrvo 1492. i nazvao ga Huana po princu Huanu, prestolonasledniku Kastilje. Ime „Kuba“, skraćenica od autohtone reči Kubanakan, je prevladalo.
Lokacija i geografija:
Ostrvo se nalazi oko 150 km južno od Florida Kiz. Njegov zapadni vrh počinje oko 210 kilometara od Kankuna i proteže se 1.207 kilometara istočno-jugoistočno. Površina zemlje je 110.860 kvadratnih kilometara.
Demografija:
Nedavne procene stanovništva kreću se od 11,06 miliona do 11,17 miliona. Najmanje 50 odsto stanovništva je klasifikovano kao mulati (mešovito afričko i evropsko poreklo). Trideset sedam odsto stanovništva tvrdi da je isključivo belo, a 11 odsto je klasifikovano kao crnci. Preostalih 1 posto su Kinezi.
Jezička pripadnost:
Skoro svi Kubanci govore isključivo španski. Dijalekt je sličan onom na drugim hispanokaripskim ostrvima, iako su ritmički govor i upotreba izrazito ekspresivnih gestova rukama izrazito kubanski.
Kultura i bonton:
Postoji nekoliko kulturnih idiosinkrazija na Kubi koje vredi imati na umu. Kubanci imaju tendenciju da budu prilično konvencionalni u svom izgledu i gledaju na neke zapadnjačke mode, posebno na putničku odeću, s oprezom, uglavnom zato što se Kubanci u sličnoj odeći (a ima ih mnogo okolo, posebno u Havani) vide kao protivnici establišmenta. Svako ko ima pirsing, dredove ili tetovaže može se naći na rigoroznoj kontroli na carini i povremeno od njih tražiti da policiji pokaže pasoš.
Običaji pri jelu:
Počnite da jedete tek nakon što domaćin kaže "Buen proveho!"
Kubanci ne menjaju noževe i viljuške. Nož ostaje u desnoj ruci, a viljuška u levoj.
Nož i viljuška se polažu paralelno jedan na drugi preko desne strane tanjira kada završite sa jelom. Ako stavite oba pribora na tanjir na bilo koje stvarno vreme, to je znak konobaru da ste gotovi.
Kada ne držite pribor, vaše ruke treba da budu vidljive iznad stola.
Za stolom prosledite sva jela sa leve strane.
Za rezanje voća uvek koristite nož i viljušku.
Najpočasnija pozicija je na čelu stola, a najvažniji gost sedi odmah desno od domaćina. Ako postoji par domaćina, po jedan će biti na svakom kraju stola. Muškarci obično ustaju kada žene uđu u sobu i nastavljaju da drže vrata za žene i dozvoljavaju im da prve uđu u sobu.
U neformalnim restoranima retko ćete morati da delite sto.
Kad god dođe do poslovnog obroka, generalno nije vreme za donošenje poslovnih odluka.
Etiketa za jelo u kubanskom domu: Kada stignete u kuću kubanskog saradnika na formalni obrok, biće vam rečeno gde da sednete. Kada budete pozvani u drugu prostoriju, dozvolite starijim članovima vaše stranke da uđu u prostoriju ispred vas: muškarci bi trebalo da se pomaknu u stranu kako bi omogućili ženama da uđu u prostoriju ispred njih.
Trpezarijski bonton za plaćanje računa: Obično onaj ko poziva plaća račun, iako se od gosta očekuje da se potrudi da plati, posebno na Kubi, gde se priznaje da su troškovi za posetioce minimalni
Etiketa za napojnicu: Bakšiš obično nije uključen u račun, ali se takođe ne očekuje niti je nezakonit, obično je ekvivalentan dodatnom dolaru. Dajte napojnicu konobaru; ne ostavljajte na stolu.
Etiketa za jelo u kubanskom domu: Kada stignete u kuću kubanskog saradnika na formalni obrok, biće vam rečeno gde da sednete. Kada budete pozvani u drugu prostoriju, dozvolite starijim članovima vaše stranke da uđu u prostoriju ispred vas: muškarci bi trebalo da se pomaknu u stranu kako bi omogućili ženama da uđu u prostoriju ispred njih.
Trpezarijski bonton za plaćanje računa: Obično onaj ko poziva plaća račun, iako se od gosta očekuje da se potrudi da plati, posebno na Kubi, gde se priznaje da su troškovi za posetioce minimalni
Običaji za napojnicu: 
Bakšiš obično nije uključen u račun, ali se takođe ne očekuje niti je nezakonit, obično je ekvivalentan dodatnom dolaru. Dajte napojnicu konobaru; ne ostavljajte na stolu.
Kubanci u poslovnoj situaciji:
Ako vaše preduzeće ima kubanske kontakte, bilo kubanske kupce ili kubanske poslovne saradnike, trebalo bi da upoznate sebe i zaposlene u vašem preduzeću sa kubanskim kulturnim praksama kada su u pitanju poslovne interakcije.
Uobičajeni pozdrav: Rukovanje je uobičajeno i za muškarce i za žene. Muškarci i žene koji su prijatelji mogu se poljubiti u obraz. U početku budite formalni i nemojte koristiti imena osim ako niste pozvani da to učinite.
Lični prostor: Kubanci nisu navikli da ih stranci dodiruju.
Kontakt očima: Direktan.
Pristup vremenu:: 
Nije neobično da Kubanci nateraju ljude da čekaju sat ili više na sastanak.
Jezik: Španski je službeni jezik, iako se engleski široko govori.
Komunikacija: Prilično direktna; ne razlikuju se mnogo od vaših interakcija u SAD, ali mogu biti malo glasnije nego što su Amerikanci navikli.
Pregovori: Kubanci pokušavaju da vas izmore sporim i dugotrajnim pregovaranjem.
Radnje koje treba izbegavati: Diskusije o politici, koje mogu biti minsko polje.
Saveti za poslovne žene: Kuba je veoma mačo zemlja u kojoj se žene obično ne vide na pozicijama moći i autoriteta. Nastavite polako i predstavite se kao da predstavljate svoju kompaniju, a ne sebe.
Hrana Kubanaca:
Iako su Španija i Afrika najviše doprinele kubanskoj kuhinji, francuska, arapska, kineska i portugalska kultura su takođe bile uticajne. Tradicionalnim kubanskim jelima uglavnom nedostaju začini i sosovi. Crni pasulj, variva i meso su najpopularnija hrana. Korenasto povrće se najčešće aromatizuje kojom, kombinacijom maslinovog ulja, limunovog soka, luka, belog luka i kima.
Kubanska Ekonomija:
Dve trećine Amerikanaca je za ukidanje višedecenijskog trgovinskog embarga SAD na Kubu. Prema kubanskoj nacionalnoj statističkoj agenciji, bruto domaći proizvod zemlje u 2013. iznosio je 77,2 milijarde pezosa, što bi, u zavisnosti od kursa koji se koristi, moglo biti jednako od 77,2 milijarde dolara (po zvaničnom kursu od 1 konvertibilnog pezosa do 1 dolara) do 3,2 dolara milijardi (po internoj stopi od 24 obična pezosa za 1 konvertibilni pezos). U 2013. godini, prema državnim podacima, više od 424.000 Kubanaca (8,6% svih radnika) bilo je klasifikovano kao samozaposleno. Kuba uglavnom uvozi robu i izvozi usluge.
Kubanski brak:
Kubanski brakovi su uvek između jedne žene i jednog muškarca.
Izbor partnera je ograničen na one izvan porodice. Brak nije dozvoljen između parova koji su u nekom poznatom krvnom srodstvu. Poželjnije je da par bude iz iste zajednice. Iako su brakovi između nekoliko različitih klasa dozvoljeni, porodica više klase će obeshrabriti pridruživanje. Kao i većina mladih ljudi, Kubanci se nadaju da će pronaći vezu koja ne samo da će ispuniti očekivanja njihove porodice i zajednice, već i njihova sopstvena očekivanja i želje.
Kubanci imaju velike svadbene ceremonije za mladu, mladoženja i porodicu. Većina Kubanki je udata između četrnaest i sedamnaest godina, dok je većina Kubanskih muškaraca u braku oko sedamnaest ili osamnaest godina. Tradicionalno venčanje plaća porodica mlade. Prijem je ispunjen muzikom i plesom. Tradicije kao što su mladoženja i mlada su bacanje podvezica i buketa.
Briga o deci i obrazovanje
Sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu uzrasta od nula do šest godina organizovan je kroz institucionalne i vaninstitucionalne kanale.
Obrazovanje je zasnovano na učešću zajednice i strukturirano je na takav način da su zastupljene društvene grupe i organizacije uključene u porodičnu orijentaciju i mobilizaciju zajednice.
 
                                                                                                          




 
 

PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"