О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе















Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - КУБА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - КУБА

 

Др СИМО ЈЕЛАЧА



Предговор


Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.
Било би превише укључити сваку земљу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.
Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.
Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.
Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.
Аутор




КУБА

КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ



 
Чињенице и статистика


Становништво:
11,2 милиона
Главни град: Хавана, 2.105.000 становника
Величина: 110.860 квадратних километара.
Влада: комунистичка
Идентификација:
Кристофер Колумбо се искрцао на острво 1492. и назвао га Хуана по принцу Хуану, престолонаследнику Кастиље. Име „Куба“, скраћеница од аутохтоне речи Кубанакан, је превладало.
Локација и географија:
Острво се налази око 150 км јужно од Флорида Киз. Његов западни врх почиње око 210 километара од Канкуна и протеже се 1.207 километара источно-југоисточно. Површина земље је 110.860 квадратних километара.
Демографија:
Недавне процене становништва крећу се од 11,06 милиона до 11,17 милиона. Најмање 50 одсто становништва је класификовано као мулати (мешовито афричко и европско порекло). Тридесет седам одсто становништва тврди да је искључиво бело, а 11 одсто је класификовано као црнци. Преосталих 1 посто су Кинези.
Језичка припадност:
Скоро сви Кубанци говоре искључиво шпански. Дијалект је сличан оном на другим хиспанокарипским острвима, иако су ритмички говор и употреба изразито експресивних гестова рукама изразито кубански.
Култура и бонтон:
Постоји неколико културних идиосинкразија на Куби које вреди имати на уму. Кубанци имају тенденцију да буду прилично конвенционални у свом изгледу и гледају на неке западњачке моде, посебно на путничку одећу, с опрезом, углавном зато што се Кубанци у сличној одећи (а има их много около, посебно у Хавани) виде као противници естаблишмента. Свако ко има пирсинг, дредове или тетоваже може се наћи на ригорозној контроли на царини и повремено од њих тражити да полицији покаже пасош.
Обичаји при јелу:
Почните да једете тек након што домаћин каже "Буен провехо!"
Кубанци не мењају ножеве и виљушке. Нож остаје у десној руци, а виљушка у левој.
Нож и виљушка се полажу паралелно један на други преко десне стране тањира када завршите са јелом. Ако ставите оба прибора на тањир на било које стварно време, то је знак конобару да сте готови.
Када не држите прибор, ваше руке треба да буду видљиве изнад стола.
За столом проследите сва јела са леве стране.
За резање воћа увек користите нож и виљушку.
Најпочаснија позиција је на челу стола, а најважнији гост седи одмах десно од домаћина. Ако постоји пар домаћина, по један ће бити на сваком крају стола. Мушкарци обично устају када жене уђу у собу и настављају да држе врата за жене и дозвољавају им да прве уђу у собу.
У неформалним ресторанима ретко ћете морати да делите сто.
Кад год дође до пословног оброка, генерално није време за доношење пословних одлука.
Етикета за јело у кубанском дому: Када стигнете у кућу кубанског сарадника на формални оброк, биће вам речено где да седнете. Када будете позвани у другу просторију, дозволите старијим члановима ваше странке да уђу у просторију испред вас: мушкарци би требало да се помакну у страну како би омогућили женама да уђу у просторију испред њих.
Трпезаријски бонтон за плаћање рачуна: Обично онај ко позива плаћа рачун, иако се од госта очекује да се потруди да плати, посебно на Куби, где се признаје да су трошкови за посетиоце минимални
Етикета за напојницу: Бакшиш обично није укључен у рачун, али се такође не очекује нити је незаконит, обично је еквивалентан додатном долару. Дајте напојницу конобару; не остављајте на столу.
Етикета за јело у кубанском дому: Када стигнете у кућу кубанског сарадника на формални оброк, биће вам речено где да седнете. Када будете позвани у другу просторију, дозволите старијим члановима ваше странке да уђу у просторију испред вас: мушкарци би требало да се помакну у страну како би омогућили женама да уђу у просторију испред њих.
Трпезаријски бонтон за плаћање рачуна: Обично онај ко позива плаћа рачун, иако се од госта очекује да се потруди да плати, посебно на Куби, где се признаје да су трошкови за посетиоце минимални
Обичаји за напојницу: 
Бакшиш обично није укључен у рачун, али се такође не очекује нити је незаконит, обично је еквивалентан додатном долару. Дајте напојницу конобару; не остављајте на столу.
Кубанци у пословној ситуацији:
Ако ваше предузеће има кубанске контакте, било кубанске купце или кубанске пословне сараднике, требало би да упознате себе и запослене у вашем предузећу са кубанским културним праксама када су у питању пословне интеракције.
Уобичајени поздрав: Руковање је уобичајено и за мушкарце и за жене. Мушкарци и жене који су пријатељи могу се пољубити у образ. У почетку будите формални и немојте користити имена осим ако нисте позвани да то учините.
Лични простор: Кубанци нису навикли да их странци додирују.
Контакт очима: Директан.
Приступ времену:: 
Није необично да Кубанци натерају људе да чекају сат или више на састанак.
Језик: Шпански је службени језик, иако се енглески широко говори.
Комуникација: Прилично директна; не разликују се много од ваших интеракција у САД, али могу бити мало гласније него што су Американци навикли.
Преговори: Кубанци покушавају да вас изморе спорим и дуготрајним преговарањем.
Радње које треба избегавати: Дискусије о политици, које могу бити минско поље.
Савети за пословне жене: Куба је веома мачо земља у којој се жене обично не виде на позицијама моћи и ауторитета. Наставите полако и представите се као да представљате своју компанију, а не себе.
Храна Кубанаца:
Иако су Шпанија и Африка највише допринеле кубанској кухињи, француска, арапска, кинеска и португалска култура су такође биле утицајне. Традиционалним кубанским јелима углавном недостају зачини и сосови. Црни пасуљ, варива и месо су најпопуларнија храна. Коренасто поврће се најчешће ароматизује којом, комбинацијом маслиновог уља, лимуновог сока, лука, белог лука и кима.
Кубанска Економија:
Две трећине Американаца је за укидање вишедеценијског трговинског ембарга САД на Кубу. Према кубанској националној статистичкој агенцији, бруто домаћи производ земље у 2013. износио је 77,2 милијарде пезоса, што би, у зависности од курса који се користи, могло бити једнако од 77,2 милијарде долара (по званичном курсу од 1 конвертибилног пезоса до 1 долара) до 3,2 долара милијарди (по интерној стопи од 24 обична пезоса за 1 конвертибилни пезос). У 2013. години, према државним подацима, више од 424.000 Кубанаца (8,6% свих радника) било је класификовано као самозапослено. Куба углавном увози робу и извози услуге.
Кубански брак:
Кубански бракови су увек између једне жене и једног мушкарца.
Избор партнера је ограничен на оне изван породице. Брак није дозвољен између парова који су у неком познатом крвном сродству. Пожељније је да пар буде из исте заједнице. Иако су бракови између неколико различитих класа дозвољени, породица више класе ће обесхрабрити придруживање. Као и већина младих људи, Кубанци се надају да ће пронаћи везу која не само да ће испунити очекивања њихове породице и заједнице, већ и њихова сопствена очекивања и жеље.
Кубанци имају велике свадбене церемоније за младу, младожења и породицу. Већина Кубанки је удата између четрнаест и седамнаест година, док је већина Кубанских мушкараца у браку око седамнаест или осамнаест година. Традиционално венчање плаћа породица младе. Пријем је испуњен музиком и плесом. Традиције као што су младожења и млада су бацање подвезица и букета.
Брига о деци и образовање
Систем предшколског васпитања и образовања за децу узраста од нула до шест година организован је кроз институционалне и ванинституционалне канале.
Образовање је засновано на учешћу заједнице и структурирано је на такав начин да су заступљене друштвене групе и организације укључене у породичну оријентацију и мобилизацију заједнице.
 
                                                                                                          




 
 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"