detalj slike: KRK Art dizajn

Prodaja duše

Stefan. M je bio veoma loš pesnik.

Njegove stihove čak ni rođena majka nije volela da čita.

Devojci su bili smešni njegovi literarni pokušaji. Dve objavljene knjige su vrlo loše primljene od književne kritike. Da poraz bude veći posle nekoliko meseci ga je ostavila i devojka. 

   Jedne noći, plačući nad samim sobom, video je nešto nestvarno. To je bio duh. ,,Mora da je jako teško doživeti poraz kao pesnik?'' Prošaputa utvara, Stefan preneražen jedva prošaputa. ,, Da jeste, veoma je teško. Niko ne veruje u moje stihove.'' ,,Ja mogu da učinim nemoguće ali tražim nešto zauzvrat. Hoću tvoju dušu. Dobićeš slavu, novac i žene.'' 

  Stefan, ne razmišljajući, prihvati ponudu. Demon je neosetno iščezao. Odjednom u njegovoj glavi počeše da se roje stihovi. Jedva je uspevao da ih zapiše, zbog silnog naleta inspiracije. 

   Ponudio ih je izdavaču koji je bio oduševljen. Čak su se i majci, koja je bila profesor srpskog jezika i književnosti svidele pesme. Čista poezija. Ubrzo je knjiga objavljena. Recenziju je pisao eminentni književnik. Po knjižarama su ljudi hrlili da se dograbe njegove knjige. Usledilo je drugo i 

treće izdanje. Veoma neobičan naslov ,, Buđenje mrtvih'', proglašena je za knjigu godine. Nekoliko prestižnih nagrada, medijska popularnost. Publika je bila očarana knjigom. Čak se i predsedniku države svidela. Telefon je neprestano zvonio. Stefan nije stizao da se naspava. Sve komšije u kraju su ga pozdravljale, devojke su tražile da im se potpiše, a i broj telefona. 

  Polako je počeo da sprema i novu knjigu poezije. Izdavač je, čitajući rukopis, izjavio da je to remek delo. Ubrzo su u književnim krugovima počela olajavanja od strane zavidnih. 

Deo kolega je počeo da ga mrzi, nazivajući ga režimskim miljenikom. Da stvar bude gora, ponudili su mu počasno članstvo u vladajućoj partiji. Nagrada i žena nije manjkalo ali su ga boleli tračevi i neistine. Opet je počeo da oseća tugu, ovaj put kao uspešni književnik. Ponovo se te noći pojavio demon: ,,Hteo si novac, slavu i žene, pa šta je sad?''

  ,,Počele su da me pljuju kolege, zovu me režimskim stihoklepcem. Ne mogu da izdržim. Hoću mir u duši.'' ,,Seti se da si mi prodao svoju dušu, navikni se na cenu slave. Više nema nazad.'' 

   Stefan je i dalje pisao i objavljivao knjige ali na njegovom licu više nije bilo osmeha. Kao da mu je duša bila van tela. Zauvek će nositi beleg i nikada više neće imati spokoj anonimnog čoveka.

PODELITE OVAJ TEKST NA: