detalj slike: KRK Art dizajn

Skica za haiku portret

Prof. dr Slađana Milenković

Šta je život i šta je smrt? Za čitav život koliko nam malo treba? Haiku se možda direktno ne bavi odgonetanjem filozofije postojonja i živtoa. On je usputna, slučajna slika iz našeg okruženja ali šta je drugo ta slika - do čitav život. Jer se život sastoji od slika i isečaka kao sa filmske trake. Samo čovek koji nalazi lepotu u svakodnevnim stvarima, zaista živi. Takvu lepotu je pronasšao Boško Radić.

Uspeo je da pronađe originalne motive, da skrene pažnju na stvari koje nas okuružuju, a koje mi umorni od svakodnevne trke više i ne vidimo. On donosi svežinu, poput višnjinog cveta iz Japana, samo ovaj put motivi su sa Balkana. Donosi svežinu naših polja i sliku okoline, donosi novu dimenziju običnih stvari. Stvari kojih se mi tako retko setimo, koje menjamo ne razmišljajući mnogo, neki ih zaborave u autobusu, nekima ispadnu iz džepa, stvari za kojima ne tugujemo dugo jer za nas je to samo par običnih rukavica. Za Boška radića to je izvor topline, davnog veselja i nostalgije. On razume i to da mi ne marimo za neku prošlu veselost i toplinu kad kaže:

Davno otišli

iz stare rukavice -

veseli prsti.

Nadahnut prirodom oživljava pred našim očima ne samo slike nego stvara čitav mali život, pridržavajući se klasične haiku forme.

Za čitav život,

kako joj malo treba?!

Travka u steni.

Njegovi haiku stihovi puni su nežnosti i spontanih doživljaja. Ne gleda prirodu kao nešto izvan sebe, nego kao deo svog bića i sebe, kao deo velikog sistema - prirode. Koliko uživa u prirodi, ne samo vizuelno, nego i auditivno, očitava se u njegovim stihovima.

Sve zbog slavuja -

udarih se po prstu.

Ala taj peva!

Ovde on vidi saživljenost ljudskog bića sa prirodom. Zanos u koji nas priroda uznosi svojim zvukovima i pevanjem prica je zanos kada nam ne smeta ni fizički bol udarca po prstu. Boško Radić peva o svevremenosti. Događaji koje je on opisao i primetio su tu oduvek, u davnoj prošlosti, u sadašnjosti i budućnosti, samo su se malo izmenile okolnosti pod kojima se dešavaju.

Uporno gura

nevidljivu prepreku -

muva na oknu.

Svi smo nebrojeno puta gledali muvu kako pokušava da prodre kroz prozorsko staklo, a malom broju nas je to bio podstrek za razmišljanje i povod za ulazak u naše svesno biće. Nije zaboravio ni na plodnost i gostoljubivost prirode, na njena najveća zadovoljstva i slasti koje nam pruža. On tu misao izražava u metafori ,,pčela pred cvetom" kao pred izvorom najvećeg zadovoljstva, a ujedno i najpotrebnijeg za opstanak. Tu nalazi spoj nužnog i lepog.

Nestrpljiv gost

pred zatvorenim vrčem.

Pčela pred cvetom.

Deca su izvor radosti u svačijem životu. redovno su deca povezana sa igrom i prirodom. Ne menjajući ambiijent - prirodu pesnik peva i  o deci , njihovim radostima, igrama i tugama.

Nečija tuga

otplovi btzom rekom -

gumena lopta.

Opisujući, živeći prirodu, Boško Radić prolazi kroz sve njene eko sisteme, divljinu i pitomost.

Uzalud danas

trudiše se krtice.

Seljaci oru.

Pitoma zemlja panonska, suprotnost je travci u steni, divljoj i usamljenoj. Boško Radić je zaistinu pesnik ovovremenosti koji miri suprotnosti, on je pesnik naše svakodenvice i njegove haiku stihovi i njegovi haiku stihovi već sada su budućnost.

PODELITE OVAJ TEKST NA: