detalj slike: KRK Art dizajn

Milica Jeftimijević Lilić: Bez dubljeg poznavanja suštine svog naroda teže ćemo doći do spoznaje svog bića

Milica Jeftimijević Lilić rođena je 28.08.1953. u Lovcu kod Banjske na Kosovu i Metohiji.Završila je Filozofski fakultet, Odsek za jugoslovensku književnost i jezik, u Prištini, a magistirala je na Univerzitetu u Beogradu i stekla zvanje magistar filoloških nauka. Počasni je doktor literature Evropskog instituta za romske studije i akademik Slovenske Akademije u Varni.

 Radila je u Prištini na Univerzitetu u zvanju  asistenta na predmetu Metodika nastave srpskog jezika na Filološkom fakultetu  i profesora više škole na Višoj pedagoškoj školi gde je predavala Metodiku nastave srpskog jezika i Književnost za decu. Radila je u Radio Prištini kao urednik  i u Televiziji Priština kao urednik Redakcije za kulturu  od 1995. do 1999. gde je dala značajan doprinos afirmaciji stvaralaštva koje se negovalo u  Pokrajini, ali je pratila i kulturna zbivanja u zemlji te tako u svojoj sredini uspostavljala više stvaralačke i vrednosne parametre.

Do nedavno bila je urednik u Televiziji Beograd  i jedan od začetnika  digitalnog programa,  (sadašnjeg Trećeg kanala, za kulturu), a pre toga je devet godina radila kao urednik u Redakciji za kulturu gde je ostvarila impozantan broj TV feljtona i emisija i priloga iz oblasti kulture, književnosti i nauke o književnosti.

2003. je snimila serijal „Usudom razvejani“ o sudbini poznatih srpskih pisaca sa Kosova i Metohije proteranih otuda: Pera Stefanović, Radoslav Zlatanović, Vladeta Vuković, Danica Andrejević, Mirko Žarić, Milan Mihajlović, Nenad Jero Radenković i drugi, kao i brojne tv feljtone o kulturnim zbivanjima na Kosovu i Metohiji u trajanju od više decenija.

Kao TV reporter za RTS 1 prenosila je svečano otvaranje Crkve Sveti Vasilije Ostroški na Bežaniskoj kosi,  12.maja 2001. Snimila Tv feljton o postavljanju spomenika Svetom Savi u Bileći u Tv feljtonu Ćorovićevi Susreti 2003.  Tv feljton posvećen proslavi Stogodišnjice SKPD “Prosvejta” u Istočnom Sarajevu 2002. Tv feljtone pesvećene velikim srpskim piscima: Miodragu Pavloviću, Slobodanu Rakitiću, Momi Kaporu, Radovanu Belom Markoviću, Milovanu Danojliću… kao i prof. dr Novici Petkoviću, što je bio njegov poslednji intervju.

Saradnik je mnogih časopisa i član  nekih žirija.Deo je uredničkog tima međunarodnog časopisa,  Galaktika autunis poetike,  Our poetri arhive i drugih.

 Objavila je zbirke pesama:“Mrak, izbavljenje,“, (1995) KOV , Vršac,“Hibernacija“, (1998) KOV, Vršac“, „ Putopis kože“ „2003, SKZ, Beograd i poemu “Čaranje“(2007) „Panorama“, Priština, Beograd, zbirku proze „Siže slučaja“,(2002),“Prosveta“, Beograd, kao i knjige kritika: „Poetika slutnje“ (2004),  Književno društvo pisaca Kosova i Metohije, Kos.Mitrovica i „Epistemološka osvetljavanja“ (2007),“Mali Nemo“, Pančevo.  „Odvijanje svitka „, pesme, Društvo pisaca Kosova i Metohije, Kosovska Mitrovica. 2008. „Misterija ljubavi“, pesme, Mladenovac, 2011,  „Kritički temelji i dometi“, studija o Simi Cuciću ( magistarski rad ) Banatski kulturni centar Novo Miloševo, 2012,  „Žubor uma“/Ilgorgogliodellemente (srpsko – italijansko izdanje ), Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2012,   Dasmysteriumderliebe,  izbor poezije na nemačkom jeziku, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2012, Mozaikot na sozdatelot,  poezija na  makedonskom jeziku, Struga, 2012.  „Tetovaža uma“, poezija, „Svet knjige“, Beograd, 2012, „Po meri mita“, satirična poezija, Binder Beograd, 2014.   „Partenon zvezdama zidan „, poezija, Arka – Smederevo, Stari Kolašin, Zubin  Potok, 2015, „Poniranja (u prozni tekst) „, kritike i eseji, Žiravac, Požega, 2015. „Il fuoco  e il verbo /Vatraislovo“ , Corato, Italija, 2015. Izbrana poezija, dvojezično, italijanski/ srpski , „Oči u oči sa sudbinom „,priče, Filip Višnjić, 2015,“Nepredviđen susret“, priče, Gradac Raška i Zadužbina Vladete Jerotića, 2016.  “Poslanice Odiseju”, poezija, Alma, Beograd, 2017. Kao i drugo izdanje te knjige 2018.

 „Skriveno u sjaju očiju”, priče (Banatski kulturni centar Novo Miloševo, Književna radionica „Kordun”, Vest Čester, SAD, 2019)

 „O, Kosovu opet” („Panorama – Jedinstvo”, Priština, tj. KosovskaMitrovica, 2019)

  „Il voto di Penelope”, Edizioni Il cuscino di Stelle, (Italija 2021)

„Kodirano znanje“, pesme, Besjeda, Banja Luka, 2021.

„Logosno preobilje sveta“, izabrane kritike, Književni esnaf, 2021.

„Moje najljubavnije, 100 izabranih ljubavnih pesama“, Alma, Beograd,2022.

U  Kolarčevoj zadužbini, 16. juna 2016.Svečanom akademijom u kojoj su učestvovali:  dr Vladeta Jerotić, dr Dragana Todoreskov,  književnici Jovanka Stojčinović Nikolić, Ilija Šaula i drugi, obeležila četrdest godina književnog rada.

Ima veliku bibliografiju koju čine prilozi u književnoj i naučnoj periodici.

Piše i priče za decu koje su objavljivane u „Dečjim novinama“, „Jedinstvu“ i drugim glasilima.

Priredila je i izabrala pesme Vladete Vukovića pod nazivom „Ostaću negde“,Milomira Kragovića, Bratislava Magdića i drugih.

Dobitnik je nagrada: Nagrada „Jedinstva“ za najbolju priču,Priština, „Grigorije Božović“ za najbolju pesničku zbirku, Priština,, “Lazar Vučković“, za najbolji ciklus pesama objavljen u časopisu „Stremljenja“, Priština,  “Pesnička povelja“ (Međunarodna manifestacija „Sokolica“ u Zvečanu), „Zmaj Ognjeni Vuk“ na međunarodnom festivalu poezije,“Smederevska pesnička jesen“, „Kondir Kosovke devojke“ na Pesničkom pričešću u Gračanici za najbolju pesničku knjigu između dve manifestacije i „Bronzani Orfej“ u Frankfurtu na međunarodnom festivalu pozije dijaspore za najbolju pesmu . „Zlatni beočug“, „Zlatna značka KPZ“ za doprinos kulturi Beograda i  Srbije, „Povelja za životno delo“, Oplenac, Nagrada „Sima Cucić“ za naučno delo, „Carica Teodora „ za najbolju pesmu o Branku Miljkoviću, „Srebrno pero koje leti“ u Bugarskoj, „Medalja sa likom Nerona“ u Anciju u Italiji, „Cittadel Galateo“, Galatone - Region Leće u Italiji, „Car Konstantin“ i „Zlatnik Cara Konstantina“ u Nišu, “Nacionalno priznanje za trajni doprinos kulturi Srbije,” “Prva nagrada za kreatinost” Fondacije Naži Naajman, Liban,  “WorldpoetryRossete ”, Istanbul, “Omaggio Mediteraneo”2017. Anzio, Italija..., „Globalicon 2018“, WritersInternationalWritersFoundationofIndia, „Vitruvio“, Leće  (Italija)  2018, Velika povelja “Imadedinov stih”2019, dar Srpske kraljevske akademije i Ambasade Azerbrjdžana,, Brigde  ofculture“,Istanbul 2020.,  „LightofGalata“ , Istanbul 2021. Zamenik je direktora online magazine Balkan In,  Specijalni je savetnik za kulturu Interncionalnog Koncila za Demokratiju i Pravo  (ICDJ) pri UNESKO-u, sa sedištem u Rimu,  član je Fondacije  internacionalnih pisaca Indije (WritersInternationalWritersFoundationofIndia)...

Zastupljena je u više antologija poezije, zbornicima i  panoramama poezije kako u zemlji tako i u inostranstvu. Pesme su joj prevođene na: ruski, italijanski, engleski, francuski, arapski, mađarski, turski, bugarski, makedonski, nemački, azerbejdžanski, švedski, poljski, rumunski, grčki, romski, slovački i druge jezike. Kritike na: engleski, arapski, italijanski, makedonski, romski...

Pisala je brojne predgovore, pogovore i recenzije za knjige poezije i proze, kako za autore sa Kosova i Metohije, iz Srbije, dijaspore i regiona,tako i za neke strane pisce čije stvaralaštvo je promovisala u Srbiji. Stalni je saradnik izdavačke kuće Alma i jedan je od urednika za poeziju u časopisu “Književni pregled”.

Autor je pogovora za knjigu Vladete Jeortića, Izazvovi i odgovori, Ars libri, 2015, str.143-151

Stvaralaštvo Milice Jeftimijević Lilić tumačili su: prof. dr Danica Andrejević, prof. dr Vladeta Vuković,  Slobodan Rakitić, prof. dr Dobrivoje Stanojević,  prof. dr Bojana Stojanović- Pantović, dr Stojan Đorđić,Čedomir Mirković, prof.dr Bogomir Đukić, mr Srba Ignjatović, Radomir Andrić, prof. dr Snežana Baščarević, dr Milena Stojanović, Milijan Despotović, dr Mićo Cvijetić, Ljubiša Đidić, dr Mirjana Stakić, dr Miloš Đorđević, mr Dušan Stojković, mr Đoko Stojičić, Bratislav Milanović, Radomir Stojanović, Zorka Mirković, mr Predrag Jašović, Ksenija Katanić, Marta Mićić, Svetozar Radonjić-Ras, dr Milutin Lujo Danojlić, Danica Diković-Ćurguz, Radomir Stojanović, Jovanka Stojčinović-Nikolić, Milan Mihajlović, Mirjana Marinšek -Nikolić,Tatjana Lazarević,Danica Vujkov, Branislav Zubović, dr Dragana Todoreskov, Željka Avrić, prof.Oracio Bolonja, prof .Alfredo Pazolini, Johan Lavundi, Čedo Nedeljković i drugi.

Živi u Beogradu,od jula 1999. nakon rata.

Majka je dve kćeri.

Književna radionica Kordun, Neda Gavrić, Banja Luka - Beograd, 24.12.2023.

Koliko je odrastanje na Kosovu i Metohiji uticalo na Vaše pisanje i koliko su Vaša lična sećanja prisutna u Vašim delima?

Uticalo je bez sumnje. Pre svega, vaspitavana sam u duhu etosa naše velike usmene i epske tradicije koja je postavila temelj moje ličnosti i doprinela formiranju mog identiteta. Kad danas vidim dezorjentaciju mladih u tom slislu, da ne znaju ko su, na koju stranu da se okrenu, da li su više zapadnjaci ili Srbi,  čak im se nameće i rodna dezorejntacija, onda mi je još jasnije kakvu privilegiju sam imala što sam oduvek imala jasnu predstavu o tome ko sam, ko su mi preci i šta to znači. Bila sam, konačno i  unuka slavnog  solunca, narodnog heroja, valjda je to prirodna posledica. Naravno, to je podrazumevalo i određene izbore. Limite. No, pre i posle svega, od kad znam za sebe, pripadala sam svetu književnosti koja je definisala i zaokružila moje biće. Mnogo sam čitala i sve sam čitala što mi do ruku dođe, srpsku i svetsku literaturu, a ona je jednu senzibilnu i radoznalu prirodu kakva je moja bogatila, izoštravala ugao gledanja na prikazani, ali i na stvarni svet. U tom stvarnom svetu bilo je obilje raznovrsnosti i to je profilisalo moju percepciju spram poimanja čoveka uopšte. Na sreću, moji roditelji nisu bili rasno nastrojeni i nikada od njih nisam čula ništa loše spram drugih nacija sa kojima smo živeli što mi je pomoglo da se bolje uklopim u svet, uvek vođena onim jednostvanim zaključkom da je čovek čovek, ma kom narodu pripadao, a da nečovek ostaje  to što je ma otkud dolazio. Kasnije kada je u Prištini  1969. došlo do prvih velikih demonstracija Šiptara, kako su se tada Albanci nazivali, videla sam koliko sam zapravo bila nepripremljena za tu stvarnost što će se potvrditi i kasnije, pa i nakon rata 1999. kad sam jedva uspela da se sa porodicom izvučem iz zastrašujućeg obruča zla na koje me roditelji, u čistoti svojih duša, nikada nisu upozoravali što mi je kasnije bio ozbiljan problem. Kako shvatiti moć zla koje je bilo tako prisutno, a danas još i više.  To sve, po prirodi stvari, nalazi odjeka u mom stvaralaštvu jer sam bila primorana da svedočim o teškim zbivanjima, kao i onima koja su nas činila bliskima zbog sličnog načina života i ljubavi prema tom prostoru. Ja sam još u studentskim danima bila profesor učenicima albanske nacionalnosti i nosim lepa sećanja na decu koja su bila čista i neopterećena politikom, na kolege i susede. Ali, u jednom momentu bi se sve to poništavalo i postojale su samo dve surotstavljene strane kao što je to, nažalost i danas.. To sam i svom delu pokazivala.

Možete li nam reći nešto više o serijalu "Usudom razvejani" i o tome na koji način ste istraživali sudbinu poznatih pisaca sa Kosova i Metohije?

To je bio ozbiljan projekat urađen za Drugi program RTS-a, ja sam pisala scenario i bila autor, zahvalna što mi je to omogućeno, mislim da je to prihvaćeno od strane Boža Nikolića tadašnjeg urednika Kulturno- zabavnog programa, a imala sam i odličnu ekipu počev od reditelja, Milana Kunadkovića do ostalih.Osim ličnih kontakata i poznavanja svih izabranih pisaca, o kojima sam inače već pisala kao kritičar, poslužila sam se njihovim knjigama ali i literaturom o izbeglištvu, te sam u antičkoj literaturi pronašla termin, pribeglice, koji sam koristila u uvodnom delu svake epizode, što je potpuno odgovaralo suštini. Mi smo bili pribeglice jer smo pribegli matici.

 Pok. glumac Radovan Miljević  čitao je odlomke iz dela odbranih pisaca koji su prihvatili moj poziv na saradnju, a i sama sam se u sedmoj završnoj epizodi predstavila i kao stvaralac i kao medijski poslenik. Ta kazivanja mojih kolega bila su autentično svedočenje srpskih pisaca sa Kosova i Metohije o proživljenom ratnom užasu, ali i ezgoduzu jer moj cilj  bio je da pokažem gde su i kako je izmeštanje iz sopstvenog doma i poznatog bliskog ambijenta uticalo na njihovo stvaralaštvo, na  njihovu poetiku kao krajnji rezultat tih  bolnih doživljaja. Posebno sam ponosna na epizodu sa bardom kosovsko-metohijske proze Perom Stefanovićem  koji je krajnje stanište našao u Obrenovcu iako je njegova porodica trista godina opstajala u Prištini. Ostalo mi je žao što pokojna velika srpska pesnikinja Darinka Jevrić nije htela da učestvuje, što je za žaljenje jer bi smo je i danas  imali u dokumentaciji  RTS-a.  Kako mi je rekla, bila je nešto ljuta na RTS, iako sam ja  ekipu iz Beograda povela u Zvečan gde je i ona nastupala na manifestaciji Sokolica,i želela sam  da  nam ona ispriča o svom životu kao  jedna od retkih Srpkinja u Prištini nakon rata.

Zahvaljujući uspehu te serije ja sam tada dobila rešenje za stalni posao a do tad sam imala status  zaposlenog u TV Prištini i brinula šta će dalje biti.

Za ljubavnom poezijom u vašem književnom opusu ne zaostaje ni rodoljubiva poezija. Da li je pisanje i pevanje o rodoljublju zapravo spasonosno u čežnji za rodnim krajem?

Verovatno jeste, ali to su uvek dublji razlozi koji vas usmeravaju ka toj vrsti poezije. Videla sam koliko su mnogi u poeziji dali prednost internacionalnom u odnosu na sopstveno nacionalno osećanje i to je u meni stvaralo osećaj da tu nešto  nije kako treba jer ih sudbina sopstvene zemlje nije doticala.

Čaram, nad živima zapevam,

Mrtve smo već oplakali

A ovde živi mrtvima zavide

U ovog logoru dugotrajnom,

Šta da nam uteha bude,

Zar to što smo posleddnji čuvari

Grobova predaka, imena svetog....

I nema drugog puta,

Do odbrane imena, istune, časti,

Uporne borbe s jačim

Pa nek traje do sudnjeg.

I nema odstupanja ni ustupka

Prevelik polog se traži

A naše je što i Božje,

Ne daje se, ne predaje, na prodaje.

Sveto se čuva,

U veri odbrani!

Inače, ja sam oduvek imala tu crtu svepripadanja svetu kroz bliska i prijateljska druženja sa ljudima iz svih nacija, a moja internacionalna karijera je dokaz da me je svet prepoznao kao nekoga ko vrednuje različitost i otvara se prema njoj. S druge strane, upoznavanje sa savremenom svetskom poezijom pokazalo je da sam na dobrom putu i da nema ničeg neprirodnog u tome  da volite svoju zemlju i da o tome pevate, naročito ako je ugrožena. Štaviše, ja sam to na najednostavniji način razrešila, nije prirodno da vam sused bude bliži od porodice. Shodno tome, nisam se mogla oglušivati o tragičnu poziciju mog naroda kroz vekove koji je samo vodio odbrambene ratove i stradao kao malo koji drugi jer se zadesio na prostoru bitnom uticajnim svetskim silama. A kad sam u Anciju kod Rima 2013. dobila prvu nagradu (Medalja sa likom Nerona)  u kategoriji stranih pisaca za rodoljubivu  pesmu Ako te otuđe, taj moj stav je samo potvrđen. Ja zapravo u toj vrsti poezije problematizujem odnos pojedinca prema zlu, ugroženosti malih naroda u odnosu na aspiracije velikih, ustajem protiv nepravdi i zagovaram borbu za humanističke i istinske vrednosti, za pravo na svoje postojanje, svoj prostor,  autentičnost i samopoštovanje. U celokupnom mom opusu ima takvih pesma, naravno i onih u kojima se kritički govori o manama našeg naroda i naših rukovodstava,  koje nas skupo koštaju, nejedinstvu, pohlepi, vlastoljublju i slično. Moja zbrika Čaranje, objavljena 2009. je zapravo spev o srpskoj istoriji, sudbini našeg naroda zaglavljenog između Istoka i Zapada, problemu Kosova  i Metohije u tom kontekstu  i analizi takve  kobne pozicije.

Kako biste opisali Vaš književni stil i tematske fokuse u Vašim delima? Kakva  je vaša metoda istraživanja i pripreme za pisanje knjiga?

Možda je glavna odlika moga stila spoj intelektualnosti, intuicije i emocionalnosti, koji odražava jednu mnoštvenost ideja i stvaralačkih postupaka i preokupacija,  nastao kao odjek mojih misaonih, istraživačkih i filozofskih intencija da spoznam sebe kao biće koje uranja u dubine vremena, poima sveopštu povezanost sveta, prošlosti i budućnosti i dopušta sebi reflesije na te teme.

Osim toga, u mojim delima vidno mesto ima metafizika i ulaženje u mistično jer sam oduvek imala otvoren um za natprirodno,čudesno. Još  u detinjstvu sam često i slušala priče na tu temu i to se u meni izoštravalo tako da je prirodno da toga ima i mojoj poeziji. A naročito to negujem u prozi jer želim da posvedočim tu složenost ljudskog bića koje ima moć intuitivnih uvida i spoznaja iz egzistencije koja ponekad i zbunjuje, ali i poučava. Nedavno je na promociji moje knjige Logosno preobilje sveta  U Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, ( izdavač  knjige je Književni esnaf) dr Dragana V.Todoreskov rekla jednu zanimljivu i tačnu činjenicu koja bi mogla biti i odgovor naovo vaše pitanje: Milica Jeftimijević Lilić je  pre svega analitičar i to ne samo u književnoj kritici već i u poeziji i prozi  koje piše,sa čime sam se potpuno složila. Mnoge moje pesme sadrže kratke rasprave o biću poezije, jezika i čoveka, što je inače i predmet mojih traganja u knjigama koje predstavljam.

Radili ste i radite još uvek mnogo poslova, samo naizgled raznovrsnih a zapravo su veoma srodni. Kako su se integrisali književnost, kritika i novinarstvo u Vašoj karijeri?

Kad dođete u godina u kojima sam ja sada, pa se rezultati ipak vide, shvatate da je sve deo bića koje je stalno tragalo za odgovrima. Osim literature ja sam ljude uvek doživljavala kao veliku tajnu i mogućnost da ih dešifrujem je bila veliki izazov a od njih sam takođe mnogo naučila. Tu je novinarski posao išao na ruku i istraživaču literature, ili kritičaru, ali i  pesniku i pripovedaču koji su iz tih susreta izlazili obogaćeni ili podsticani za lično stvaralaštvo. Imala sam sreće da sarađujem sa mnogim značajnijim stvaraocima, bilo da sam ih intervjuisala za televizijske emisije, (Miodraga Pavlović, Ljubomir Simović, prof. dr Novica Petković, Vera Srbinović, Petru Krdu, Milorad Pavić, Mateja Matevski, Salah Statije, Antonio Porpeda...)  bilo da sam o nekima govorila na Kolarcu (Brana Crnčević, Strahiunja Kastratović, Čedomir Mirković,  ili drugim tribinama ( prof.Nikola Milošević, Čedomir Mirkovića...), sa nekima sam odlazila i na duža književna putovanja što je davalo priliku za bolje upoznvanje i učenje od iskusnijih (Novica Tadić, Slobodan Rakitić, Radoslav Bratić...).

Kako Vam je iskustvo rada u medijima pomoglo u  književnom stvaralaštvu? Šta je ono čemu su mediji doprineli a šta je bio kamen spoticanja u toj simbiozi?

U vreme kada sam iz profesure iskoračila u  svet medija i kulture, (a i pre toga sam bila u Radio Prištini) još uvek su postojali visoki standardi koji su podrazumevali obrazovanje i ličnu kulturu te sam ponovo prionula na učenje, ovoga puta ne iz književnosti već iz teorije medija, istorije, pa i politike da bih razumela kako se to odražava na kulturu. Kao urednik, a kasnije i tv kritičar, imala sam dragocene susrete sa velikim (pa i stranim) stvaraocima, provodila vreme sa njima, učila upoznavala ih kao ličnosti. Bila sam puna elana i entuzijazma i nastojala da budem svoja u intervjuima sa njima i neretko bila pohvaljivana za nenametljivost i davanje više prostora sagovorniku što je tada bilo veoma važno. Najbitnija stvar za mene kao pisca bilo je savladavanje procesa sžimanja teksta i izvlačenje najbitnijeg u prvi plan, što se vrujem  kao kvalitet odrazilo i u mojim umetničkim tekstovima.

Ono što je za mene kao pesnika, umetnika, bilo kamen spoticanja je to što me  kolege novinari nisu rado prihvatali kao umetnika, tako da su kad bih imala promociju ili neki javni nastup  izbegavali da na to reaguju kao na bilo koji drugi kulturni događaj jer su me prvenstveno doživljavali kao novinara.

Na koji način se proces pisanja poezije razlikuje od pisanja proze i književne kritike?

Pa, baš i ne znam da li se razlikuje. U osnovi svega je umetnička transformacija, realizacije ideje i doživljaja, suda, samo što je poezija nešto što se podsvesno dugo nosi pa često deluje kao da je iznenada došlo, a za priču je potrebno više strpljenja, dorade, vraćanja. Kad je kritika u pitanju, nikada ne pišem ako za to ne osetim unutarnji poriv, ako me nešto iz dela koje treba da tumačim ne dodirne, pokrene moju misaonost i želju da  dam neki svoj odgovor na ono što je određeni pisac stvorio.Ja sam na stanovištu koje je o kritici izrekao italijanski estetičar Benedeto Kroče, da je kritika takođe umetnost i da treba da dosegne ozbiljan umetnički nivo.

Kako birate autore za koje pišete predgovore i pogovore? Šta Vam je najvažnije prilikom te selekcije?

Uglavnom, po srodnosti, da se poslužim Isidorinom odrednicom. No, kad postanete profesionalac, onda imate tu sposobnost da proniknete i u stvaralaštvo drugačijih autora, pa i jednu vrstu radoznalosti za ono što Vam nije blisko ni poznato.

Višestruki ste dobitnik mnogih značajnih književnih nagrada, kako na ovim prostorima tako i van granica naše zemlje. Šta za Vas predstavljaju nagrade, kako ih doživljavate?

Teško da mogu reći nešto originalno na ovu temu a što već nisam rekla. Činjenica je da ta vrsta izdvajanja iz mnoštva prija, ali i obavezuje. Međutim, sada je to otišlo predaleko u uspostavljanju bezbroj nagrada pa se bojim da se sve pomalo i ne  degradira. Oduvek sam mislila da su nagrade više informacija za druge o našem radu, hajde da kažemo i o nekom stepenu našeg razvoja, ali je istina da se tom prilikom zaista i skrene pažnja  i na delo i autora, jer ljudi često i nisu mnogo upoznati sa time, pa i među samim kolegama koje se iznenade kad čuju ono o čemu pišete.

Moramo svakako pomenuti i nagradu za uspešnu karijeru u vidu medalje, Premio alla carriera „Citta del Galateo“, kulturne asocijacije Verbumlandiart. Koliko Vam znači tako veliki uspeh van našeg govornog područja?

Nagrada za izvrsnost u karijeriPremio alla carriera „Citta del Galateo“ je druga nagrada koju su mi oni dodelili nakon one iz 2013. za poeziju, i čini me vrlo ponosnom jer dolazi iz Italije, zemlje koja ima veliku pesničku tradiciju i u kojoj se poezija još živi a ne samo stvara i promoviše.Njihovi programi su često pravi spektakli. Na čelu Verbumlandiart asocijacije je pesnikinja i aktivista Ređina Resta koja povezuje mnoge delove sveta i čini sve da poezija dobije bolji status u društvu.

Kada smo već kod Italije, knjiga izabranih pesama „Il voto di Penelope“objavljena  je na engleskom i italijanskom, upravo u Italiji. Kako ste se prilagodili različitim jezicima prilikom prevođenja svojih dela i kako se jezičke razlike odražavaju na njihovu interpretaciju?

„Il voto di Penelope“, odnosno  Penelopin zavet, koju je sa engleskog na italijanski prevela vrsna poetesa i vrlo poznati prevodilac Klaudija Pićino, sa kojom već deceniju imam odličnu saradanju i za koju me veže divno prijateljstvo, je moja druga knjiga objavljena u Italiji. Inače, knjiga je ovenčana Prvom  nagradom za prevod, što mi je posebnačast jer je to potvrda i da je prevod odlično urađen i da je poezija u njoj visoko vrednovana.

Osim ove knjige, 2015. u Koratu na jugu Italije objavljena je zbirka mojih izabranih pesama, u prevodu pok. Dragana Mraovića, a izdavač je bio SECOP EDIZIONI. A pre toga u Smederevu u biblioteci Meridijani, objavljen je prevod mojih pesama na italijanski pod nazivom, Il gorgoglio della mente/ Žubor uma...

Italijani su prepoznali moj senzibilitet u kojem ima dosta mediteranskog, vrlo su prijemčivi za prisustvo mita u mojim pesmama i otuda mi je došlo desetak nagrada, poprilično gostovanja i počasti kojih ću se uvek sećati s radošću. Kao i divna brojna prijateljstva, bilo je lepih intervjua u njihovim medijima i zaista neočekivano dobre recepcije mog stvaralaštva. Vesna Pešić je jednom prilikom šaljivo primetila da sam popularnija u Italiji nego u Srbiji.U svakom slučaju, poezija zaista utiče na naše živote, bogati ih i proširuje naša isksustva.

Kada govorimo o knjizi „Kodirano znanje“ koju je objavila banjalučka Izdavačka kuća „Besjeda“ šta nam ona poručuje, šta ste u njoj „kodirali“?

Knjiga je moj stvaralački pokušaj da spoznam tajanstveni smisao rođenja, stradanja i stvaralaštva koje nas samima sebi razotkriva u novom vidu. Sam naslov ukazuje na postojanje iskonskog znanja u svemu živom koje zna svoju svrhu, način na koji se razvija  i vreme prestanka egzistencije.Čovek u sebi nosi  mutno sećanje na to ali ga svesno potiskuje, ali u pojedinim momantima ta suština izbija u prvi plan.  Kao moto jedne pesme uzela sam sledeće reči Alberta  Ajnštajna: „Najlepše što možemo doživeti je ono što je tajanstveno.To je temeljni osećaj koji stoji u zametku svake umetnosti i nauke.“

Nastojala sam da proniknem u to tajanstveno svojstvo i ljudske sudbine i spostvene  (pesnička)  jer sam oduvek osećala sa sam pesnikinja, to jest nekako drugačija, i trebalo je dosta vreemna da shvatim prirodu te različitosti i da kroz stihove govorim o tome:

One, pesme, oduvek bile su tu

Postavljene iznutra

Ko tablica Mendeljejevog sistema –

Isprogramirana struktura bića

Svetlosni hologram bitka.

Nisam ih mogla zaobići

Ne registrovati

Ne upisati

No, svedočiti lična otkrića

 makar i bznačajna bila (...)

znak svrhe svete su

i njenog ispunjenja

darovana za spoznaje

čudesnog vaznesenja –

nakon bitaka stalnih,

zabluda il' otrežnjenja,

put moj bila su.

Te pogled unazad

Sve pojašnjava,

Ugao viđenja menja.  (Hologram bitka)

Kao i u drugim mojim zbirkama,uvek ima autoreferencijalnosti, moja pesma se često bavi sobom, Logosom, onim što je mišljeno u okviru stvorenog. U tom kontekstu ponovo su aktuelizovane istorijske teme da bi se kroz njih progovorilo o današnjim tragičnim zbivanjima, poziciji srpskog naroda ne samo na Kosovu i Metohiji već i u Crnoj Gori...Treći ciklus pod nazivom Samo dužnosti živeć', je neka vrsta dijaloga sa Teodorom Zvečanskom, caricom, majkom cara Dušana, potom sa kneginjom Milicom, sa Jefimijom i drugima u kojima se potecira uloga znanja i borbe za opstanak i trajanje. Zahvalna sam Besjedi iz Banja Luke što su imali sluha za knjigu ovakve tematike.

Kako vidite ulogu književnosti u suvremenom društvu? Smatrate li da književnost ima moć menjanja sveta?

Suštinski da, praktično ne previše. Ona kao i sve što se tiče duha ima izuzetno važnu ulogu u formiranju svesti čoveka, pogleda na život i sl. No, budući da je  ipak na margini društva u kojem ključnu ulogu u menjanju sveta imaju politika, moć i novac, ona je samo tu da se povremeno izvuče u prvi plan po neki autor tek da se zna da ih društvo priznaje.

Koji savet biste dali mladim književnicima koji žele istraživati svoje kulturno nasljeđe kroz pisanje?

Rekla bih im da su na dobrom putu jer je to i obaveza svake generacije da se osvrne na ostvarenja prethodnika, ali i na ono što je isksutvo vekova utkano u predanje, folklor, etnologiju... Bez dubljeg poznavanja suštine svog naroda teže će doći do spoznaja svog bića. Preporučila bih im, takođe, da čitaju klasike i da usvoje taj obrazac stvarnih vrednosti kako bi unapredili sopstveni stvaralački potencijal. Da tragaju za iskonom u njima i da veruju u sebe.

Hvala najjlepše na podsticajnim pitanjima i na mogućnosti da govorim za  Književnu radionicu Kordun koja okuplja na stotine autora i poseban akcenat stavlja na negovanje književne kritike i sa kojom imam plodnu i dugotrajnu saradnju.

PODELITE OVAJ TEKST NA: