detalj slike: KRK Art dizajn

MOLBA

Ja vas molim dragi ljudi

za jedan trenutak.

Sprovešću vas, evo odma

u moj skromni kutak.

Možda ćete samo onda

razumeti bolje.

Zašto deca celog sveta

su baš puna volje.

U mom kutku žive lutke

ali ne ko stvari.

One pišu, trče, jedu

ko moji drugari.

Sve žive u jednoj kući,

zna se, od bombona.

Svaka ima svog ljubimca,

konja, tigra ili slona.

I taj tigar zna da priča

i taj konj zna da piše

i taj slon ponekad leti.

Još je toga, dok se setim.

(Odnosno dok smislim)

Evo juče moja lopta

neće da se igra.

Ja je bacim - ona padne,

ja je spustim – ona skoči.

Sve gledam i ne verujem,

šta to vide moje oči.

Pa je uzmem i pripretim

da se malo smiri.

„ Kakva si to čudna lopta,

gde su ti maniri?“

Pa sam uz'o malo sanke

i nabac'o snega.

I spustim se sto na sat,

baš tu preko brega.

E onda sam u svoj kutak

ubacio još bombona.

Jer ja imam obavezu,

hranim konja, tigra, slona.

(Nekad sam i vredan)

Moj se život tako kreće,

baš mi tako godi.

Tu gde nema, tražim sreću,

ideja se nova rodi.

Puna je ko voćna bašta,

ova jedna mala mašta.

Hoću - Neću

Pitaju me što sam besna ,

haljina mi eto tesna.

Pitaju me što sam ljuta.

svaki dan po trista puta.

Pa mi dođe i moj bata,

kaže grdiće te tata.

Pa mi dođe strina, tetka

i sve tako ispočetka.

Eto neću ni što hoću,

neću danju niti noću.

Hoću samo malo mira,

možda koji komad sira.

Hoću da mi kosa blista

i baš uvek da je čista.

I da niko u mom svetu

ne priča o pubertetu.

I u klupu s njim da sedam,

Nikolom iz sedmog jedan.

I tako još želja dvesta,

ispuniću sebi smesta!

BATA BOLE

Moj brat Bole pere zube

dvadeset i tri minuta.

Jednom dnevno čisti koncem,

a nekad i više puta.

Ja ih perem baš što moram,

a kontrola mira neda.

Ako mama nije kući,

iz prikrajka baba gleda.

Moji zubi još su mlečni,

što da džabe trošim vodu?

Svakako će ko Boletu

da ispadnu ili odu.

Bole ima čet'ri zuba,

ponosno ih glanca četkom,

a mene da pita neko

prao bi ih samo petkom.

Pa mi prete Zubić Vilom,

kažu one kvarne gubi,

a meni još nije jasno

šta će Vili moji zubi?

I kako će ona znati?

Možda baš moj očnjak pleni.

Kad joj crnim zubom platim,

kakav poklon? Teško meni.

PODELITE OVAJ TEKST NA: