|
|
| Јована Миловац Грбић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
МОЛБА
Ја вас молим драги људи за један тренутак.Спровешћу вас, ево одмау мој скромни кутак. Можда ћете само ондаразумети боље.Зашто деца целог светасу баш пуна воље. У мом кутку живе луткеали не ко ствари.Оне пишу, трче, једуко моји другари. Све живе у једној кући,зна се, од бомбона.Свака има свог љубимца,коња, тигра или слона. И тај тигар зна да причаи тај коњ зна да пишеи тај слон понекад лети.Још је тога, док се сетим.(Односно док смислим) Ево јуче моја лоптанеће да се игра.Ја је бацим - она падне,ја је спустим – она скочи.Све гледам и не верујем, шта то виде моје очи. Па је узмем и припретимда се мало смири.„ Каква си то чудна лопта,где су ти манири?“ Па сам уз'о мало санкеи набац'о снега.И спустим се сто на сат,баш ту преко брега. Е онда сам у свој кутакубацио још бомбона.Јер ја имам обавезу,храним коња, тигра, слона.(Некад сам и вредан) Мој се живот тако креће,баш ми тако годи.Ту где нема, тражим срећу,идеја се нова роди. Пуна је ко воћна башта,ова једна мала машта.
Хоћу - Нећу
Питају ме што сам бесна ,хаљина ми ето тесна. Питају ме што сам љута.сваки дан по триста пута. Па ми дође и мој бата,каже грдиће те тата. Па ми дође стрина, теткаи све тако испочетка. Ето нећу ни што хоћу,нећу дању нити ноћу. Хоћу само мало мира,можда који комад сира. Хоћу да ми коса блистаи баш увек да је чиста. И да нико у мом светуне прича о пубертету. И у клупу с њим да седам,Николом из седмог један. И тако још жеља двеста,испунићу себи сместа!
БАТА БОЛЕ
Мој брат Боле пере зубедвадесет и три минута.Једном дневно чисти концем,а некад и више пута. Ја их перем баш што морам,а контрола мира неда.Ако мама није кући,из прикрајка баба гледа. Моји зуби још су млечни,што да џабе трошим воду?Свакако ће ко Болетуда испадну или оду. Боле има чет'ри зуба,поносно их гланца четком,а мене да пита некопрао би их само петком. Па ми прете Зубић Вилом,кажу оне кварне губи,а мени још није јасношта ће Вили моји зуби? И како ће она знати?Можда баш мој очњак плени.Кад јој црним зубом платим,какав поклон? Тешко мени.
|