detalj slike: KRK Art dizajn

SAN SI

San si

i u snu si bila.

Raspršena belina

i sinfonija violina

pomeraju udove kao mapete

u lutkarskoj predstavi.

Nebo se sruči brzinom svetlosti

na potiljak,

na ramena,

duž kičmu.

Mučnina podseća

da je slatkost gorčine

ipak gorka -

i koliko god da povraćam,

ne mogu povratiti vreme.

Kada nisi tu

bol ne boli bolovima,

boli prženjem prozračnog gugutkinog krila

na polupanom prozoru

u zagrljaju popodnevnog Sunca.

Uzdah teži od zvezda,

ostaje da peče dušnik

kao prolivena šolja vrelog čaja

na grudima,

na duši –

kao očaj.

A kada si san

i kada u snu budeš,

ugreje se pepeo kremiranih zagrljaja

ugreje i greje,

topi stvarnost,

topi svaku teskobu,

razliva bol

po stranicama zanosnog osmeha.

Kao da smo u snu.

FESTINA LENTE

Računaš li vreme

po godinama što odlaze,

ili po osmesima što pišu

letopise na obrazima?!

Brojiš li sate što kradu dane

ili pesme koje recitujemo

u predvečerje?!

Spavaš li samo

ili sanjaš budan

pod zvezdanim nebom

u polumraku sobe?!

Kradeš li dane

ili sakupljaš jutra

pre nego Mesec za Sunce zađe?!

Živiš li život

ili trenutak?!

BEG SA OTIRAČA NA KOJEM PIŠE

„DOBRODOŠLI“

A sad posloži zvezde padalice,

ispod đona lutalice

zaveži u čvor

nedorečenu misao,

zakači za levi džep stranputice

i nasmeši se u retrovizor.

Stani!

Na stazi ucveljenih pogleda

još samo po koji osmeh mahne.

Loše je doba

i kisela kiša će pasti

na pokidane krovove

zaleđenih rovova.

Ne osvrći se!

Jedan vratolomej

će očistiti puteve od pokislog lišća -

pustiti krvotočinu u mozak.

Pa kome kako bude -

krckanje komadića kostiju.

Stani!

Teške se misli

strmoglave svirepo

u slepoočnice.

Kojim putem pobeći?!

KADA DUŠA FIZIČKI BOLI

Kada te duša fizički boli

to nije bol koja se oplače,

koja se izjada,

koja slomi pa prođe.

Kada duša fizički boli

suze se presuše.

Svako sećanje kao otvorena rana

zjapi natopljena krvlju.

Vazduh je težak,

oči su umorne,

osmeh je zaboravljen negde

u bestežinskom prostoru uspomena.

Kada duša fizički boli,

grudi se skupe i bore za svaki atom vazduha...

Duboki uzdasi

izdišu svaku nadu,

da će sutra možda

biti bolje.

POVRATAK SEBI 

Urezuje se u um.

Miluje vetar na licu

misli ušuškane velom tišine.

U podsvesti je,

u svesti.

Na putevima mističnosti -

magijom do večnosti...

Urezuje se u um.

Mogla bih ti pričati o ljubavi.

Dođavola!

Mogla bih ti reći da te volim.

Kakva bi to divna laž bila.

Kakva bi to divna sudbina bila.

Veruješ li joj?!

Urezuje se u um.

Stihovi sakriveni u krajičku uzdaha

traže pomilovanje!

Naučiću te da voliš poeziju.

Mi smo jin i jang

i svi potajno volimo pomalo

da patimo.

Naučiću te da voliš poeziju

i da u najlepšim stihovima

patiš do miline.

Urezuje se u um.

/Uvek je lakši put kada koračaš srcem/

Postaješ inspiracija

nekom trgovačkom putniku polovnih stihova.

Skupo će te platiti.

Postaješ inspiracija

nekom slepom slikaru koji nije video da je slep,

pa ti je stih u krajičku uzdaha naslikao.

Naučićeš da voliš poeziju,

putem mističnosti

dok se vraćaš -

sebi!

PODELITE OVAJ TEKST NA: