detalj slike: KRK Art dizajn

ŽIVOT NA PLANETI ZEMLjI

(Osvrt na knjigu “A Life on our planet” autora David Attenborough)

Dr Simo Jelača

PREDGOVOR

Dr David Atenborou, saradnik BBC istražio je gotovo sve krajeve planete Zemlje, praveći filmove o životu životinjskog i biljnog sveta, što je prikazano u 13 epizoda na TV. Opisao je celokupni ljudski razvoj od perioda Holocene (Holocene, od pre 11.700 godina) do danas, navodeći i sve bitne ljudske greške u razvoju.  Detaljno je opisao predviđanja za blisku i dalju budućnost čovečanstva. Meni se ova knjiga veoma dopala, iz nje sam izdvojio najvažnija zapažanja i na neka dodao svoja mišljenja i zaključke. 

Moja je namera da istraživanja Dejvida Atenboroua približim srpskim čitaocima, a još bi bolje bilo kada bi datu knjigu neko zvanično i preveo. 

1937 godine svetsko stanovništvo brojalo je 2,3 biliona, a koncentracija ugljendioksida (SO2) u atmosferi iznosila je 280 milionitih delova (p/m).

Život na zemlji menjao se milionima godina, prilagođavajući se prirodnim uslovima. Tokom vremena neke vrste života su nestajale, a neke su nastajale. Dešavali su se i izvesni slučajevi koji su život remetili. Jedan od najbitnijih  svakako je pad meteorita, prečnika preko 10 km, na Zemlju, snage preko 2 miliona puta jače od ikada isprobane atomske bombe. Tom prilikom u atmosferu je dospela ogromna količina sumpordioksida koji je stvorio  kisele kiše, a one su uništile svu tada postojeću vegetaciju. Blokiran je bio dostup sunčevih zraka na Zemlju, što je onemogućilo rast biljaka nekoliko godina. Nastali su i požari širom čitave hemisfere, a to je povećalo koncentraciju SO2 u atmosferi i temperature Zemlje. A kako je meteorit pao uz morsku obalu nastali su ogromni talasi (Cunamy), koji su zapljusnuli gotovu celokupnu površinu Zemlje. Promenjen je kurs istorije, uginule su sve veće životinje, zaustavljen je život dinosaurusa pre 65 miliona godina.

Naučno se smatra da je ljudki život nastao u predelima Afrike. Tokom njegovog razvoja, čoveku se povećao mozak, od kada je mogao da razmišlja, pa je počeo loviti i održavao je vatru. Pre 70.000 godina na Zemlji je živelo svega oko 20.000 plodnih odraslih ljudi, a od pre 11.700 godina nastao je stabilan period ljudskog razvoja (Holocene), od kada potiče i početak razvoja poljoprivrede. Globalne temperature na Zemlji od tada nisu mnogo varirale. Nastale su mnoge životinje, biljojedi. Bilo je dovoljno sunčeve energije, i kiseonika i vlage u atmosferi, a temperature na Zemlji su se ustalile prema godišnjim dobima. U tom periodu čovek je počeo pripitomljavati tada divlje životinje. Uz to, počeo je i da uzgaja neke biljke, pa je boljom ishranom povećavao i svoju porodicu. Deca su mu bila potrebna za rad i lov. Beleže se i prvi početci razmene dobara. To se smatra i početkom ljudske civilizacije, od kada svaka nova generacija donosi i nova dobra.

1954 godine svtsko stanovništvo imalo je 2.7 biliona, a ugljendioksid (SO2) u atmosferi iznosio je 310 milionitih delova u atmosferi (p/m).

Posle Drugog svetskog rata nastaje zapažen razvoj tehnologija, kao inovacije u mnogim oblastima, koje su život učinile olakšavajućim. Stekao se utisak da ništa ne može sprečiti progres. 

1960 godine svetsko stanovništvo broji 3.0 biliona, a ugljendioksida (SO2) 315 p/m. Predeli koji su obilovali još uvek kao divlji bili su još jedino u Africi, sa krdima slonova, rinosaurusa, žirafa, lavova i drugih životinja u otvorenim prostorima, beskrajnih ravnica. Jednoga dana mogli ste se naći usamljeni na otvorenom prostoru, a sledećeg dana tuda se kreću milioni životinja (zebri, gazela i drugih). Dan kasnije može se jedino videti da je nestalo trave, a krdo životinja naići će ponovo kada nova trava izraste. Eko sistem ima svoj balans.

1968 godine svetsko stanovništvo je 3,5 biliona, a ugljendioksid (SO2) 323 p/m. Tokom ove godine čovek je prvi put napustio Zemlju, Apolo 8 je obleteo oko meseca, odakle su astronauti prvi put videli i fotografisali celokupnu planetu Zemlju. 

1971 godine svetsko stanovništvo povećalo se na 3.7 biliona žitelja, a ugljendioksid (SO2) je povećan na 326 p/m.

Većina stanovništva u manje razvijenim državama dotle je putovala peške i za sve vreme nosili su suvu hranu za sopstvenu ishranu tokom putovanja. U dvadesetom veku napravljen je helikopter, a u Novoj Gvineji još su živela divlja ljudska plemena. Živeli su u prašumi, a ipak se sa njima bilo moguće sporazumeti. 

1978 godine svetsko stanovništvo broji 4.3 biliona, a ugljendioksid (SO2) 335 p/m. Dr Atenborou je u 13 TV emisija prikazao oko 600 različitih životinja u 30 zemalja, i prešao je oko 1,5 milion kilometara, snimajući ih. U Ruandi je prikazao evoluciju majmuna i kontakt čoveka sa njima, na koji način je izučavao i uporedio razvoj čoveka. Zatim je snimio filmove o životu kitova, iznoseći podatak da ih je tokom skorašnje istorije ubijeno oko 50.000, a tokom dvadesetog veka čak oko 3 miliona. Dokazao je da čovek, slično životinjama, uspeva da živi u najrazličitijim predelima zemljine kugle, a ljudski organizam tokom zadnjih 200.000 godina pri tome se bitno ne menja. 

1989 godine stanovništvo na Zemlji iznosi 5.1 biliona, a ugljendioksid (SO2) 353 p/m. U Borneu i Sumatri živi Orangutan, koji provodi deset godina zajedno sa svojim mladuncima. Oni su gotovo 100-postotni biljojedi. Žive u prašumama. Od 1960 godine ljudi su ih istrebili dve trećine. 

1997 godine svetskog stanovništva ima 5.9 biliona, a ugljendioksid (SO2) u atmosferi je dostigao iznos od 360 p/m.

Najveći prostor za život na Zemlji zauzimaju okeani, preko 70 %, a obzirom na njihovu dubinu računa se da taj prostor čini čak 97% svih životnih sredina. Računa se da život u okeanima potiče od pre oko 3 biliona godina. 

Okeani, kao i celokupna Zemlja u davnim vremenima bili su mnogo hladniji, ali kako sva živa bića ispuštaju metan, koji odlazi u atmosferu, Zemlja se time tokom vekova postepeno zagrevala. Kako okeani i mora prekrivaju većinu površine Zemlje otuda je Zemlja nazvana ‘’Plava Planeta’’. Do kraja dvadesetog veka čovek je istrebio oko 90% ribe iz svih okeana i mora. Poznato je da krupnija riba daje više ikre, a njenim masovnim istrebljenjem i mlađi je sve manje. Nađeno je da Koral prilikom zagađenja gubi svoju prirodnu boju, postaje beo, što je tragično, jer on time izumire. Korali su živi i srodnici su sa ‘’Džoli fiš’’. Dok žive korali izrastaju u čitave grebene. Nauka tvrdi da je zagrevanje okeana dovelo do isčezavanja 96% vrsta okeanskih životinja. 

2011 godines vetsko stanovništvo je već dostiglo 7.0 biliona, a iznos ugljendioksida (SO2) povećan na 391 p/m.

Divljih predela na planeti Zemlji sve je manje iz godine u godinu. Tokom poslednjih 80 godina Zemlja se zagrejala za 0,8 stepeni Celzujusa, što je ravno prethodnom periodu dugom oko 10.000 godina. Arktička leta se produžavaju, led se sve više topi i Arktik se za 30 godina skratio za 30%, a to jedino polarnim medvedima olakšava ulov.

2020 godine svetsko stanovništvo ima već 7,8 biliona ljudi, a ugljendioksid (SO2) dostigao je 415 p/m.

Promene na planeti Zemlji su globalne, godišnje se iz mora vadi 80 miliona tona hrane, a u okeanima se riba smanjuje 30% godišnje, okeani su prepuni plastike, samo u Pacifiku ima oko 1,8 triliona tona plastičnih fragmenata, čak i u 90 % ptica nađeni su neki  delovi plastike. Na zemaljskoj kugli već nema ni jedne plaže na kojoj nema plastike. Sveže vode su sve više ugrožene, bezbrojne hidrocentrale su takođe ugrožene nadolaskom plastike, reke su zagađene plastikom i hemikalijama, 80 % živog sveta u rekama je životno ugroženo. Reka Mekong snabdeva priobalno stanovništvo sa 25% hrane rečnom ribom, od čega zavisi 60 miliona ljudi, a vidite šta ih sve snalazi. 

Ovih godina godišnje se poseče 15 miliona drvenih stabala, Reinforest se smanjuje, samo u Brazilu isečeno je 170 miliona hektara šuma, u Južnoj Americi soja se gaji na 131 milion hektara, koja se koristi za ishranu stoke radi proizvodnje mesa. 

Polovina plodne zemlje na planeti sada se koristi u poljoprivredi, na kojoj se koriste prekomerne količine nitrata i drugih hemikalija, pesticida. 90% ptica na planeti sada su već pripitomljene, oko 50 biliona pilića godišnje se proizvede, a u svakom momentu na Zemlji ima živih kokošaka 23 biliona. Od 96 % životinja koje čovek gaji za sopstvenu ishrau njih 60% hrane se sojom. Od 1950 godine do danas broj divljih životinja je prepolovljen. Nekada su šume bile pune bizona, a danas gotovo da ih ni nema.

Samo u toku poslednjih sedam decenija, od 1950 godine, čovek je toliko zagadio sopstvenu svoju sredinu, od čega mu sada preti propast. Bezbroj je fabrika širom sveta koje rade na pogon mineralnim gorivima, bezbroj je vozila koja su neprestano u pogonu, takođe na mineralna goriva, i sve to je totalno izmenilo sastav atmosfere da se broj šumskih požara svake godine povećava, poplava je sve vše, a porast nivoa mora se povećava od otapanja leda na zemljinim polovima, što će ugroziti mnoge gradove. I koliko god naučnici skreću pažnju na sve to, donosioci odluka kao da su gluvonemi. 

ŠTA MAM PREDSTOJI 

Strah me je i pomisliti šta nam predstoji za 90 godina, ako budemo radili kako smo radili poslednjih nekoliko decenija. Svetu predstoji kolaps, ubrzava se svako pogoršanje, raspad svega je moguće očekivati, katastrofe su nemerljive, ogromne poplave, nemerljivi su i nezaustavljivi šumski požari, pogoršanje životnih uslova, planeta će opusteti. Nauka predviđa neverovatne negativne promene. 

Ugljendioksid se enormno povećava u atmosferi, temperatura Zemlje se povećava, stanovništvo se povećava, a količina hrane smanjuje, sveže vode se smanjuju, bakterije se povećavaju eksponencijalno, broj ratova se povećava, dok najbogatije zemlje iz ratova izvlače nemerljive ekonomske koristi. Ratovima se Zemlja takođe zagađuje. Čovek je zatrovao Zemlju sa prekoviše otrova, a još najgora stvar je što ju je prekomerno zagrejao. Deca rođena ovih godina mogu očekivati sledeće: 

2030-tih godina ilegalno spaljivanje Amazonskog basena, koji će se smanjiti za 75%, a ovaj je do nedavno proizvodio dovoljno vlage i kiseonika dovoljnog za 10% ukupno svih živih bića na Zemlji. Proizvodnja hrane u Brazilu, Peruu, Boliviji i Paragvaju radikalno će biti afektirana. Na  drugoj strani, Arktički okean, očekuje se da će imati leto bez leda, sa otvorenom vodom do Severnog pola. Manje sunčeve energije reflektovaće se u otvoreni nebeski prostor pa će i zagrevanje Zemlje postati još intenzivnije. Arktik neće više hladiti Zemlju.

2040-tihgodina otopiće se led u predelima tundre i šumama Aljaske i u Severnoj Rusiji, a otopljene vode kreiraće nova jezera, pa se može očekivati da svi ti predeli budu u blatu, mnoge reke promeniće tokove, jezera uz morske obale spojiće se sa morem, a gotovo svi Indiginis narodi (Indigenous people) moraće se iseliti iz svojih predela gde sada žive. Hiljadama godina u ledu severa bilo je zarobljeno 1400 giga tona ugljendioksida, koji će se tokom otopljanja leda osloboditi u atmosferu, a to je oko 4 puta više nego što ga je čovek emitovao u atmosferu tokom poslednjih 200 godina. 

2050-tih godina šume će goreti gotovo neprekidno, a stvoreni ugljedioksid odlaziće u atmosferu. Površinske vode, istina, vezuju deo ugljendioksida, ali time stvaraju ugljenu kiselinu, pa čitavi okeani mogu postati kiseli. Na kiselost su naročito osetljivi korali, pa se predviđa da će 90% korala biti uništeno. Mnoge vrste živih bića u okeanima osetljive su na kiselost što će imati nesagledivi uticaj na ribe, pa se očekuje da neke vrste mogu potpuno i nestati. 

2080-tih godina sva proizvodnja hrane na Zemlji biće rizična, moguć je nastanak monsunskih kiša, koje će sprati milione tona plodne površinske zemlje i istovremeno izazvati ogromne poplave. Očekivanja su da oko ¾ prinosa nestane zbog uginuća insekata koji vrše oprašivanja biljaka. To će se u prvom redu odraziti na plodove voća i povrća. Pojaviće se mnoge epidemije, virusi i biljne bolesti. Ustanovljeno je čak da oko 1,7 miliona virusa napadaju ljude, sve sisare i ptice. 

2100-tih godina, prelaskom u dvadeset drugi vek čovek će biti izložen još većim krizama. Priobalni gradovi mahom će biti potopljeni usled otopljavanja leda Grenlanda i  Antarktika, nivo mora podići će se za 0,9 m. Oko bilion ljudi u oko 500 gradova redovno će se baviti vodenom stihijom. Roterdam, Ho-ši-min Siti, Majami i mnogi drugi gradovi neće se moći odbraniti. Ali javiće se još teži problem, naša planeta Zemlja biće toplija za 4 stepena i četvrtina stanovništva živeće pri stalnoj temperaturi 29 stepeni Celzijusa, što je ravno današnjoj temperaturi u Sahari. Zemljoradnja u ovim predelima postaće nemoguća, a to će ugroziti bilion ljudi. Pri navedenim uslovima za očekivanje je kolaps civilizacije, što niko ne želi. Vreme ja da se čovečanstvo probudi i da čini sve što može usporiti i zaustaviti navedena događanja.

VIZIJA ZA BUDUĆNOST

Istraživači bolje budućnosti razmišljaju o potrebama povratka Zemlje u njen zapušteniji oblik (divljiji oblik). U početku Holocen perioda (pre 11.700 godina) živelo je mnogo manje ljudi na zemlji i tada još nisu obrađivali zemlju, samo su se bavili lovom, svet je bio u ravnoteži sa prirodom, i to je bila ta ‘’divljina’’. Početkom razvoja poljoprivrede i drugih vidova unapređenja postepeno se izlazilo iz ravnoteže sa prirodom. A sada nas živi više biliona na Zemlji i nemoguć je povratak u oblik prirode kakav je bio tada. Neophodno je stvaranje novog stila života, koji može egzistirati u ravnoteži sa prirodom. Samo tako će se čovek vratiti oblicima prirodne divljine. Kompas povratka pokazuje da se moraju smanjiti emisije ugljendioksida gde god je to moguće, prestati sa upotrebom veštačkih đubriva, prestati sa pretvaranjem šuma u plodno tle, obnoviti ozon u atmosferi, sačuvati čiste vode, zaustaviti zagađivanje mora i okeana hemikalijama i plastikom, prestati paliti automobilske gume i/ili njihovo bacanje u okeane, mora, jezera i reke. Ako, i kada to ostvarimo priroda će početi lagano da se vraća u svoj prvobitni oblik. Svi moramo naučiti kako da sarađujemo sa prirodom. 

Ako je suditi po preporukama Dr Davida Atinborou, moje rodno selo Jasenica među prvima u svetu vratilo se prirodi. Naime, rat u Bosni spalio je sve kuće zaseoka Jelače, nekolicina preživelih se raselilo, preostali poumirali, kraj je potpuno opusteo, plodne oranice zarasle u korov, u šume su se vratile divlje životinje, i eto kraj je ‘’podivljao’’, kako kaže David Atinborou.

Čovek je već dospeo suviše daleko u svom razvoju i vreme je za usporavanje. Vreme je da se sačuvaju, a neki i umnože, oblici života koji su postali ugroženi. Gotovo je neverovatno, ali je istinito, da je čovek samo tokom poslednjih sedam decenija napravio toliko zla svojoj sopstvenoj planeti, da je život na njoj doveo u gotovo nemoguć oblik, a svesni smo da će nam trebati mnogo više vremena da se sve to obnovi. Da bi smo sve doveli u tzv. ‘’Zeleni oblik’’ trbaće nam više obnovljive energije, efikasniji uređaji i rukovodioci, ne najbogatiji, već najpametniji, koji neće težiti samo za profiterstvom. 

  Neophodan je prelaz na čistu energiju, energiju sunca, vetra i vode. Sve biljke na Zemlji zajedno sa fitoplanktonima i algama svakodnevno usvajaju tri triliona kilovat časova solarne energije. To je približno 20 puta više nego što je čovek koristi. Biljke to usvajaju organskim molekulima sastavljenim od ugljenika, a ugljenik dobijaju iz vazduha stvarajuće organske molekule i pri tom oslobađaju kiseonik. Proces je poznat kao fotosinteza. Na taj način biljke se razvijaju, a one služe kao hrana ljudima i životinjama. Tokom trulenja biljaka iz njih se oslobađa ugljendioksid koji se vraća u atmosferu i tako kruži u prirodi. 

Vreme je da se potpuno prestane sa upotrebom mineralnih goriva u čitavom svetu. Premnogo je ugljendioksida izbačeno u atmosferu, što takođe povećava temperaturu Zemlje, izaziva otopljavanje leda i povećava nivo mora, poplave reka i požare šuma. Temperatura Zemlje već je povećana za 1 stepen Celzijusa, a pre kraja tekuće decenije povećanje će dostići 1,5 stepeni. To se smatra katastrofalnim. 

Odgovarajuće baterije za skladištenje solarne energije dovoljne  efikasnosti još nisu razvijene. Vodonik se smatra odgovarajućim gorivom budućnosti. Transportni sektor mora se revolucionarno usavršiti. Tri zemlje: Island, Albanija i Paragvaj proizvode svu potrebnu električnu energiju bez primene fosilnih goriva. Maroko ima na svetu najveću električnu centralu na solarni pogon. Postoje izvesna ostvarenja u proizvodnji filtera za hvatanje ugljendioksida iz fosilnih goriva, a radi se i na iznalaženju njihove primene korisne za eko-sistem.

Okeani su veliki problem. Njih treba obnoviti, suviše su zagađeni, živi svet u njima je ugrožen. Ulov ribe je preobiman, sredstva za lov su preglomazna i moraju se adaptirati. Širom sveta postoji 17.000 zaštićenih ribarskih lovišta, u kojima je ulov toliki da ribe ne stignu da narastu do potrebne veličine. Okeani moraju biti pod kontrolom Ujedinjenih nacija. Primera radi, samo je Kina 2007 godine preradila 43 biliona tona ribe, a riblje farme postale su popularne u celom svetu.

Tokom Holocen perioda čovek se premnogo proširio na Zemlji, proširio je obradive površine i krčio šume. U 1700-toj godini obrađivao je svega jedan bilion hektara zemlje, a sada 5 biliona hektara. To znači da čovek sada poseduje polovinu ukupno raspoloživih površina ravne Zemlje. Pa iako obradivo zemljište izgleda prirodno, ipak to zemljište sadrži nepoželjne hemikalije. Slabim zemljištima dodavana su đubriva, često do toksičnih količina, i pesticidi, a na kraju sezone paljeni su suvi ostaci, na koji način je dodatno slan ugljendioksid u atmosferu. 

Ako želimo obnoviti zemljište, moramo smanjiti površine koje se koriste, tako da se deo vrati prirodi. A kako to učiniti kada se brojnost stanovništva povećava i zahteva se više hrane? Farmeri Holandije imaju odgovor. Njihove farme su mnogo manje od farmi industrijalizovanih zemalja. Danski farmeri su eksperti za svaku kulturu sposobni da proizvedu više sa date površine. Tipična farma u Holandiji ima relativno malu površinu zemlje, na kojoj se odgaja nekoliko životinja, neka žita i povrća za sopstvenu potrošnju. Oni se specijalizuju za mali broj proizvoda i postižu visoke prinose. Svaki farmer ima sopstvenu vodu, kišnicu, sa svojih krovova, zemlju navodnjavaju dozirano i plodored rotiraju. Svi imaju i svoje pčele, koje im oprašuju njihove biljke. Ove farme ostvaruju najveće prinose sa najmanjim troškovima, a ostvaruju i po dve žetve godišnje. Od nedavno se počinje i sa proizvodnjom hrane u gradovima, na krovovima i u tzv. ‘’Vertikalnim farmama’’. Vertikalne farme su skupe, ali se u njima može ostvariti prinos i do 20 puta veći, računato na povrinu korištenog zemljišta. 

Prosek potrošnje mesa po stanovniku u Sjediljenim Državama dostiže 120 kg godišnje, u Evropi je u proseku 60-80 kg, u Keniji 16 kg, dok je u Indiji svega 4 kg godišnje. Od ukupnih 5 biliona hektara zemljišta koje se obrađuje u poljoprivredi, 4 biliona hektara koristi se za proizvodnju mesa i mleka, a meso je pretežno govedina. Proizvodnja goveđeg mesa zahreva 15 puta veću površinu zemljišta od proizvodnje svinjskog i živinskog mesa, računato po površini korištenog zemljišta po kilogranu mesa. Ovi podaci ukazuju da se ljudski rod mora preusmeravati na povećanu ishranu biljnom hranom, a ako je reč o mesu u ishrani treba više da bude zastupljeno svinjsko i živinsko meso. Biljna ishrana je zdravija, a obolenja rakom manja su za oko 20%. Zna se da veliki broj farmera egzistira od gajenja stoke, pa će taj prelaz potrajati nekoliko dekada, ali već se počelo i sa njime. U Americi firme brze hrane prelaze na više hrane biljnog porekla, koja ima sličan ukus onoj koju zamenjuje. I neki supermarketi prelaze na alternativne proteine. Prelaskom na hranu biljnog porekla biće mnogo manje potrebe za obradivim zemljištem. 

Organizacija FAO predviđa da će se 2040-tih godina dostići maksimalna upotreba obradivog zemljišta i da će se tada dostići maksimalni prinosi u proizvodnji hrane. Prelaskom na primenu alternativnih proteina počeće se smanjivati obradivo zemljište, a time se vraćamo prirodi. Predviđanja su da se deo zemljišta planete Zemmlje treba vratiti prirodi. Prirodi treba dopustiti da se Zemlja ponovo pošumi. U nekim zemljama to se već radi (Japan, Kina, Indija). Obnavljanjem šuma vratiće se i umnožiti divlje životinje u šumama. Tada će biti i više lova, što će biti jeftinije za mesojede.

Ujedinjene nacije predviđaju porast stanovništva do 2100 godine, na 12,7 biliona. Sada smo se već približili veoma blizu maksimalnom kapacitetu mogućeg opstanka ljudskog roda na planeti Zemlji. Čovečanstvo već sada koristi 1,7 puta više svega onoga što planeta Zemlja može da regeneriše. Demografska tranzicija prikazuje rast stanovništva sa ekonomskim razvojem. Japan je, na primer, do dvadesetog veka, pre industrijskog razvoja bio poljoprivredna zemlja. Prirast stanovništva bio im je dosta spor, a od 1900 godina Japan se industrijalizovao i brojnost stanovništva je naglo porasla. Godine 1955 Japan je imao 89 miliona stanovnika, a 2000-e 126 miliona. Sada su smanjili brojnost dece u porodicama, na 1 do 2, i stanovništvo se lagano smanjuje. Sličan trend već se primećuje i u drugim razijenim zemljama. Činjenica je da se sada i duže živi. Kina je 1980-tih godina računala da će zaustaviti prirast stanovništva, pa je uvela ograničenje na brojnost dece, od svega jedno, po familiji, a porast se ipak još uvek osećao. Zna se, međutim, da je obrazovanje glavni faktor za brojnost dece u porodicama. U Indiji svega 40% devojčica do 14-e godine starosti ide u školu. I, konačno, oslobađanjem od siromaštva zaustavlja se prirast stanovništva, a pri stepenu dovoljnog standarda brojnost stanovništva čak počinje da opada. 

Kako će uravnoteženje brojnosti stanovništva uticati na ljude? Pa, pre svega, pretežna ishrana biće na bazi biljaka, a hrana na bazi mesa biće pretežno riba, koristiće se obnovljiva, čista energija, otpadaka će biti manje, štetnih gasova takođe manje i priroda će se obnoviti. Život će biti olakšan, javne službe imaće manje obaveza, sva ljudska dobra proizvodiće se od biološki razgradljivih materijala. Sada se u svetu baca trećina hrane, a ima gladnih, a plan je da se hrana u budućnosti bolje skladišti i svi otpatci koriste kao đubrivo. Firme koje proizvode plastične predmete prilagodiće svoje proizvode mogućnostima višenamenske upotrebe, sve univerzalno standardizovane, a hemikalije koje se ne mogu recirklirati biće odstranjene iz upotrebe. To je, u prvom redu, hidrofluorokarbon (HFC), koji se sada koristi u frižiderima. Njegovim ukanjanjem oslobodiće se prostor u atmosfer za 100 gigatona. Stvoriće se čist svet, bez plastike i bez fibričkih dimova. Predviđanja su da će 2050 godine 68% svetskig stanovništva živeti u gradovima. Velike zgrade moraće biti bolje izolovane, stvaraće se zelene površine gde god je to moguće, a i one će se grejati solarnom energijom. Svako od nas trba da prirodi daje, da bi od nje mogao i uzimati, kao što je Novi Zeland ponudio svome stanovništvu, kao što je Japan pokrenuo sistem obnove, kao što je Maroko krenuo u korišćenje solarne energije, kao što je Holandija počela da troši manje mesa, sličo Indiji, kao što su Kostarika i Singapur već delom obnovili svoje gradove. Tako će čovečanstvo postići balans sa prirodom. Na generacijama je da to svojinski prihvataju i koriste, a u novu generaciju treba verovati. To je putokaz ka boljoj budućnosti, boljem životu na planeti Zemlji, jedinoj koju imamo. To je vizija čovečanstva koju želimo. 

Godine 2016 grupa geologa proglasila je period života od 1950 godine imenom Antropocen (Anthropocene), vremenom čoveka. To je vreme plastike i nuklearne aktivnosti. Geolozi smatraju da će se period Antropocena završiti tek sa isčezavanjem ljudske civilizacije. To je, takođe, period u kome će čovek naučiti kako da sarađuje sa prirodom. Ljudska civilizacija obiluje brojnim ratovima, koje, na žalost, izazivaju najbogatije zemlje, koje bi trebalo da predvode svet u progresu. Homo sapiens, ljudsko biće, mora izvući pouke iz svojih grešaka i ne smemo se njima predati, jer mi smo jedini koji svoju planetu Zemlju moraju i mogu spasiti. 

PODELITE OVAJ TEKST NA: