детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЖИВОТ НА ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ

(Осврт на књигу “A Life on our planet” аутора David Attenborоugh)

Др Симо Јелача

ПРЕДГОВОР

Др Давид Атенбороу, сарадник BBC истражио је готово све крајеве планете Земље, правећи филмове о животу животињског и биљног света, што је приказано у 13 епизода на ТV. Описао је целокупни људски развој од периода Холоцене (Holocene, од пре 11.700 година) до данас, наводећи и све битне људске грешке у развоју.  Детаљно је описао предвиђања за блиску и даљу будућност човечанства. Мени се ова књига веома допала, из ње сам издвојио најважнија запажања и на нека додао своја мишљења и закључке. 

Моја је намера да истраживања Дејвида Атенбороуа приближим српским читаоцима, а још би боље било када би дату књигу неко званично и превео. 

1937 године светско становништво бројало је 2,3 билиона, а концентрација угљендиоксида (СО2) у атмосфери износила је 280 милионитих делова (p/m).

Живот на земљи мењао се милионима година, прилагођавајући се природним условима. Током времена неке врсте живота су нестајале, а неке су настајале. Дешавали су се и извесни случајеви који су живот реметили. Један од најбитнијих  свакако је пад метеорита, пречника преко 10 км, на Земљу, снаге преко 2 милиона пута јаче од икада испробане атомске бомбе. Том приликом у атмосферу је доспела огромна количина сумпордиоксида који је створио  киселе кише, а оне су уништиле сву тада постојећу вегетацију. Блокиран је био доступ сунчевих зрака на Земљу, што је онемогућило раст биљака неколико година. Настали су и пожари широм читаве хемисфере, а то је повећало концентрацију СО2 у атмосфери и температуре Земље. А како је метеорит пао уз морску обалу настали су огромни таласи (Cunamy), који су запљуснули готову целокупну површину Земље. Промењен је курс историје, угинуле су све веће животиње, заустављен је живот диносауруса пре 65 милиона година.

Научно се сматра да је људки живот настао у пределима Африке. Током његовог развоја, човеку се повећао мозак, од када је могао да размишља, па је почео ловити и одржавао је ватру. Пре 70.000 година на Земљи је живело свега око 20.000 плодних одраслих људи, а од пре 11.700 година настао је стабилан период људског развоја (Holocene), од када потиче и почетак развоја пољопривреде. Глобалне температуре на Земљи од тада нису много варирале. Настале су многе животиње, биљоједи. Било је довољно сунчеве енергије, и кисеоника и влаге у атмосфери, а температуре на Земљи су се усталиле према годишњим добима. У том периоду човек је почео припитомљавати тада дивље животиње. Уз то, почео је и да узгаја неке биљке, па је бољом исхраном повећавао и своју породицу. Деца су му била потребна за рад и лов. Бележе се и први почетци размене добара. То се сматра и почетком људске цивилизације, од када свака нова генерација доноси и нова добра.

1954 године свтско становништво имало је 2.7 билиона, а угљендиоксид (СО2) у атмосфери износио је 310 милионитих делова у атмосфери (p/m).

После Другог светског рата настаје запажен развој технологија, као иновације у многим областима, које су живот учиниле олакшавајућим. Стекао се утисак да ништа не може спречити прогрес. 

1960 године светско становништво броји 3.0 билиона, а угљендиоксида (СО2) 315 p/m. Предели који су обиловали још увек као дивљи били су још једино у Африци, са крдима слонова, риносауруса, жирафа, лавова и других животиња у отвореним просторима, бескрајних равница. Једнога дана могли сте се наћи усамљени на отвореном простору, а следећег дана туда се крећу милиони животиња (зебри, газела и других). Дан касније може се једино видети да је нестало траве, а крдо животиња наићи ће поново када нова трава израсте. Еко систем има свој баланс.

1968 године светско становништво је 3,5 билиона, а угљендиоксид (СО2) 323 p/m. Током ове године човек је први пут напустио Земљу, Аполо 8 је облетео око месеца, одакле су астронаути први пут видели и фотографисали целокупну планету Земљу. 

1971 године светско становништво повећало се на 3.7 билиона житеља, а угљендиоксид (СО2) је повећан на 326 p/m.

Већина становништва у мање развијеним државама дотле је путовала пешке и за све време носили су суву храну за сопствену исхрану током путовања. У двадесетом веку направљен је хеликоптер, а у Новој Гвинеји још су живела дивља људска племена. Живели су у прашуми, а ипак се са њима било могуће споразумети. 

1978 године светско становништво броји 4.3 билиона, а угљендиоксид (СО2) 335 p/m. Др Атенбороу је у 13 TV емисија приказао око 600 различитих животиња у 30 земаља, и прешао је око 1,5 милион километара, снимајући их. У Руанди је приказао еволуцију мајмуна и контакт човека са њима, на који начин је изучавао и упоредио развој човека. Затим је снимио филмове о животу китова, износећи податак да их је током скорашње историје убијено око 50.000, а током двадесетог века чак око 3 милиона. Доказао је да човек, слично животињама, успева да живи у најразличитијим пределима земљине кугле, а људски организам током задњих 200.000 година при томе се битно не мења. 

1989 године становништво на Земљи износи 5.1 билиона, а угљендиоксид (СО2) 353 p/m. У Борнеу и Суматри живи Орангутан, који проводи десет година заједно са својим младунцима. Они су готово 100-постотни биљоједи. Живе у прашумама. Од 1960 године људи су их истребили две трећине. 

1997 године светског становништва има 5.9 билиона, а угљендиоксид (СО2) у атмосфери је достигао износ од 360 p/m.

Највећи простор за живот на Земљи заузимају океани, преко 70 %, а обзиром на њихову дубину рачуна се да тај простор чини чак 97% свих животних средина. Рачуна се да живот у океанима потиче од пре око 3 билиона година. 

Океани, као и целокупна Земља у давним временима били су много хладнији, али како сва жива бића испуштају метан, који одлази у атмосферу, Земља се тиме током векова постепено загревала. Како океани и мора прекривају већину површине Земље отуда је Земља названа ‘’Плава Планета’’. До краја двадесетог века човек је истребио око 90% рибе из свих океана и мора. Познато је да крупнија риба даје више икре, а њеним масовним истребљењем и млађи је све мање. Нађено је да Корал приликом загађења губи своју природну боју, постаје бео, што је трагично, јер он тиме изумире. Корали су живи и сродници су са ‘’Џоли фиш’’. Док живе корали израстају у читаве гребене. Наука тврди да је загревање океана довело до исчезавања 96% врста океанских животиња. 

2011 годинес ветско становништво је већ достигло 7.0 билиона, а износ угљендиоксида (СО2) повећан на 391 p/m.

Дивљих предела на планети Земљи све је мање из године у годину. Током последњих 80 година Земља се загрејала за 0,8 степени Целзујуса, што је равно претходном периоду дугом око 10.000 година. Арктичка лета се продужавају, лед се све више топи и Арктик се за 30 година скратио за 30%, а то једино поларним медведима олакшава улов.

2020 године светско становништво има већ 7,8 билиона људи, а угљендиоксид (СО2) достигао је 415 p/m.

Промене на планети Земљи су глобалне, годишње се из мора вади 80 милиона тона хране, а у океанима се риба смањује 30% годишње, океани су препуни пластике, само у Пацифику има око 1,8 трилиона тона пластичних фрагмената, чак и у 90 % птица нађени су неки  делови пластике. На земаљској кугли већ нема ни једне плаже на којој нема пластике. Свеже воде су све више угрожене, безбројне хидроцентрале су такође угрожене надоласком пластике, реке су загађене пластиком и хемикалијама, 80 % живог света у рекама је животно угрожено. Река Меконг снабдева приобално становништво са 25% хране речном рибом, од чега зависи 60 милиона људи, а видите шта их све сналази. 

Ових година годишње се посече 15 милиона дрвених стабала, Реинфорест се смањује, само у Бразилу исечено је 170 милиона хектара шума, у Јужној Америци соја се гаји на 131 милион хектара, која се користи за исхрану стоке ради производње меса. 

Половина плодне земље на планети сада се користи у пољопривреди, на којој се користе прекомерне количине нитрата и других хемикалија, пестицида. 90% птица на планети сада су већ припитомљене, око 50 билиона пилића годишње се произведе, а у сваком моменту на Земљи има живих кокошака 23 билиона. Од 96 % животиња које човек гаји за сопствену исхрау њих 60% хране се сојом. Од 1950 године до данас број дивљих животиња је преполовљен. Некада су шуме биле пуне бизона, а данас готово да их ни нема.

Само у току последњих седам деценија, од 1950 године, човек је толико загадио сопствену своју средину, од чега му сада прети пропаст. Безброј је фабрика широм света које раде на погон минералним горивима, безброј је возила која су непрестано у погону, такође на минерална горива, и све то је тотално изменило састав атмосфере да се број шумских пожара сваке године повећава, поплава је све вше, а пораст нивоа мора се повећава од отапања леда на земљиним половима, што ће угрозити многе градове. И колико год научници скрећу пажњу на све то, доносиоци одлука као да су глувонеми. 

ШТА МАМ ПРЕДСТОЈИ 

Страх ме је и помислити шта нам предстоји за 90 година, ако будемо радили како смо радили последњих неколико деценија. Свету предстоји колапс, убрзава се свако погоршање, распад свега је могуће очекивати, катастрофе су немерљиве, огромне поплаве, немерљиви су и незаустављиви шумски пожари, погоршање животних услова, планета ће опустети. Наука предвиђа невероватне негативне промене. 

Угљендиоксид се енормно повећава у атмосфери, температура Земље се повећава, становништво се повећава, а количина хране смањује, свеже воде се смањују, бактерије се повећавају експоненцијално, број ратова се повећава, док најбогатије земље из ратова извлаче немерљиве економске користи. Ратовима се Земља такође загађује. Човек је затровао Земљу са прековише отрова, а још најгора ствар је што ју је прекомерно загрејао. Деца рођена ових година могу очекивати следеће: 

2030-тих година илегално спаљивање Амазонског басена, који ће се смањити за 75%, а овај је до недавно производио довољно влаге и кисеоника довољног за 10% укупно свих живих бића на Земљи. Производња хране у Бразилу, Перуу, Боливији и Парагвају радикално ће бити афектирана. На  другој страни, Арктички океан, очекује се да ће имати лето без леда, са отвореном водом до Северног пола. Мање сунчеве енергије рефлектоваће се у отворени небески простор па ће и загревање Земље постати још интензивније. Арктик неће више хладити Земљу.

2040-тихгодина отопиће се лед у пределима тундре и шумама Аљаске и у Северној Русији, а отопљене воде креираће нова језера, па се може очекивати да сви ти предели буду у блату, многе реке промениће токове, језера уз морске обале спојиће се са морем, а готово сви Индигинис народи (Indigenous people) мораће се иселити из својих предела где сада живе. Хиљадама година у леду севера било је заробљено 1400 гига тона угљендиоксида, који ће се током отопљања леда ослободити у атмосферу, а то је око 4 пута више него што га је човек емитовао у атмосферу током последњих 200 година. 

2050-тих година шуме ће горети готово непрекидно, а створени угљедиоксид одлазиће у атмосферу. Површинске воде, истина, везују део угљендиоксида, али тиме стварају угљену киселину, па читави океани могу постати кисели. На киселост су нарочито осетљиви корали, па се предвиђа да ће 90% корала бити уништено. Многе врсте живих бића у океанима осетљиве су на киселост што ће имати несагледиви утицај на рибе, па се очекује да неке врсте могу потпуно и нестати. 

2080-тих година сва производња хране на Земљи биће ризична, могућ је настанак монсунских киша, које ће спрати милионе тона плодне површинске земље и истовремено изазвати огромне поплаве. Очекивања су да око ¾ приноса нестане због угинућа инсеката који врше опрашивања биљака. То ће се у првом реду одразити на плодове воћа и поврћа. Појавиће се многе епидемије, вируси и биљне болести. Установљено је чак да око 1,7 милиона вируса нападају људе, све сисаре и птице. 

2100-тих година, преласком у двадесет други век човек ће бити изложен још већим кризама. Приобални градови махом ће бити потопљени услед отопљавања леда Гренланда и  Антарктика, ниво мора подићи ће се за 0,9 м. Око билион људи у око 500 градова редовно ће се бавити воденом стихијом. Ротердам, Хо-ши-мин Сити, Мајами и многи други градови неће се моћи одбранити. Али јавиће се још тежи проблем, наша планета Земља биће топлија за 4 степена и четвртина становништва живеће при сталној температури 29 степени Целзијуса, што је равно данашњој температури у Сахари. Земљорадња у овим пределима постаће немогућа, а то ће угрозити билион људи. При наведеним условима за очекивање је колапс цивилизације, што нико не жели. Време ја да се човечанство пробуди и да чини све што може успорити и зауставити наведена догађања.

ВИЗИЈА ЗА БУДУЋНОСТ

Истраживачи боље будућности размишљају о потребама повратка Земље у њен запуштенији облик (дивљији облик). У почетку Холоцен периода (пре 11.700 година) живело је много мање људи на земљи и тада још нису обрађивали земљу, само су се бавили ловом, свет је био у равнотежи са природом, и то је била та ‘’дивљина’’. Почетком развоја пољопривреде и других видова унапређења постепено се излазило из равнотеже са природом. А сада нас живи више билиона на Земљи и немогућ је повратак у облик природе какав је био тада. Неопходно је стварање новог стила живота, који може егзистирати у равнотежи са природом. Само тако ће се човек вратити облицима природне дивљине. Компас повратка показује да се морају смањити емисије угљендиоксида где год је то могуће, престати са употребом вештачких ђубрива, престати са претварањем шума у плодно тле, обновити озон у атмосфери, сачувати чисте воде, зауставити загађивање мора и океана хемикалијама и пластиком, престати палити аутомобилске гуме и/или њихово бацање у океане, мора, језера и реке. Ако, и када то остваримо природа ће почети лагано да се враћа у свој првобитни облик. Сви морамо научити како да сарађујемо са природом. 

Ако је судити по препорукама Др Давида Атинбороу, моје родно село Јасеница међу првима у свету вратило се природи. Наиме, рат у Босни спалио је све куће засеока Јелаче, неколицина преживелих се раселило, преостали поумирали, крај је потпуно опустео, плодне оранице зарасле у коров, у шуме су се вратиле дивље животиње, и ето крај је ‘’подивљао’’, како каже Давид Атинбороу.

Човек је већ доспео сувише далеко у свом развоју и време је за успоравање. Време је да се сачувају, а неки и умноже, облици живота који су постали угрожени. Готово је невероватно, али је истинито, да је човек само током последњих седам деценија направио толико зла својој сопственој планети, да је живот на њој довео у готово немогућ облик, а свесни смо да ће нам требати много више времена да се све то обнови. Да би смо све довели у тзв. ‘’Зелени облик’’ трбаће нам више обновљиве енергије, ефикаснији уређаји и руководиоци, не најбогатији, већ најпаметнији, који неће тежити само за профитерством. 

  Неопходан је прелаз на чисту енергију, енергију сунца, ветра и воде. Све биљке на Земљи заједно са фитопланктонима и алгама свакодневно усвајају три трилиона киловат часова соларне енергије. То је приближно 20 пута више него што је човек користи. Биљке то усвајају органским молекулима састављеним од угљеника, а угљеник добијају из ваздуха стварајуће органске молекуле и при том ослобађају кисеоник. Процес је познат као фотосинтеза. На тај начин биљке се развијају, а оне служе као храна људима и животињама. Током трулења биљака из њих се ослобађа угљендиоксид који се враћа у атмосферу и тако кружи у природи. 

Време је да се потпуно престане са употребом минералних горива у читавом свету. Премного је угљендиоксида избачено у атмосферу, што такође повећава температуру Земље, изазива отопљавање леда и повећава ниво мора, поплаве река и пожаре шума. Температура Земље већ је повећана за 1 степен Целзијуса, а пре краја текуће деценије повећање ће достићи 1,5 степени. То се сматра катастрофалним. 

Одговарајуће батерије за складиштење соларне енергије довољне  ефикасности још нису развијене. Водоник се сматра одговарајућим горивом будућности. Транспортни сектор мора се револуционарно усавршити. Три земље: Исланд, Албанија и Парагвај производе сву потребну електричну енергију без примене фосилних горива. Мароко има на свету највећу електричну централу на соларни погон. Постоје извесна остварења у производњи филтера за хватање угљендиоксида из фосилних горива, а ради се и на изналажењу њихове примене корисне за еко-систем.

Океани су велики проблем. Њих треба обновити, сувише су загађени, живи свет у њима је угрожен. Улов рибе је преобиман, средства за лов су прегломазна и морају се адаптирати. Широм света постоји 17.000 заштићених рибарских ловишта, у којима је улов толики да рибе не стигну да нарасту до потребне величине. Океани морају бити под контролом Уједињених нација. Примера ради, само је Кина 2007 године прерадила 43 билиона тона рибе, а рибље фарме постале су популарне у целом свету.

Током Холоцен периода човек се премного проширио на Земљи, проширио је обрадиве површине и крчио шуме. У 1700-тој години обрађивао је свега један билион хектара земље, а сада 5 билиона хектара. То значи да човек сада поседује половину укупно расположивих површина равне Земље. Па иако обрадиво земљиште изгледа природно, ипак то земљиште садржи непожељне хемикалије. Слабим земљиштима додавана су ђубрива, често до токсичних количина, и пестициди, а на крају сезоне паљени су суви остаци, на који начин је додатно слан угљендиоксид у атмосферу. 

Ако желимо обновити земљиште, морамо смањити површине које се користе, тако да се део врати природи. А како то учинити када се бројност становништва повећава и захтева се више хране? Фармери Холандије имају одговор. Њихове фарме су много мање од фарми индустријализованих земаља. Дански фармери су експерти за сваку културу способни да произведу више са дате површине. Типична фарма у Холандији има релативно малу површину земље, на којој се одгаја неколико животиња, нека жита и поврћа за сопствену потрошњу. Они се специјализују за мали број производа и постижу високе приносе. Сваки фармер има сопствену воду, кишницу, са својих кровова, земљу наводњавају дозирано и плодоред ротирају. Сви имају и своје пчеле, које им опрашују њихове биљке. Ове фарме остварују највеће приносе са најмањим трошковима, а остварују и по две жетве годишње. Од недавно се почиње и са производњом хране у градовима, на крововима и у тзв. ‘’Вертикалним фармама’’. Вертикалне фарме су скупе, али се у њима може остварити принос и до 20 пута већи, рачунато на поврину кориштеног земљишта. 

Просек потрошње меса по становнику у Сједиљеним Државама достиже 120 кг годишње, у Европи је у просеку 60-80 кг, у Кенији 16 кг, док је у Индији свега 4 кг годишње. Од укупних 5 билиона хектара земљишта које се обрађује у пољопривреди, 4 билиона хектара користи се за производњу меса и млека, а месо је претежно говедина. Производња говеђег меса захрева 15 пута већу површину земљишта од производње свињског и живинског меса, рачунато по површини кориштеног земљишта по килограну меса. Ови подаци указују да се људски род мора преусмеравати на повећану исхрану биљном храном, а ако је реч о месу у исхрани треба више да буде заступљено свињско и живинско месо. Биљна исхрана је здравија, а оболења раком мања су за око 20%. Зна се да велики број фармера егзистира од гајења стоке, па ће тај прелаз потрајати неколико декада, али већ се почело и са њиме. У Америци фирме брзе хране прелазе на више хране биљног порекла, која има сличан укус оној коју замењује. И неки супермаркети прелазе на алтернативне протеине. Преласком на храну биљног порекла биће много мање потребе за обрадивим земљиштем. 

Организација ФАО предвиђа да ће се 2040-тих година достићи максимална употреба обрадивог земљишта и да ће се тада достићи максимални приноси у производњи хране. Преласком на примену алтернативних протеина почеће се смањивати обрадиво земљиште, а тиме се враћамо природи. Предвиђања су да се део земљишта планете Земмље треба вратити природи. Природи треба допустити да се Земља поново пошуми. У неким земљама то се већ ради (Јапан, Кина, Индија). Обнављањем шума вратиће се и умножити дивље животиње у шумама. Тада ће бити и више лова, што ће бити јефтиније за месоједе.

Уједињене нације предвиђају пораст становништва до 2100 године, на 12,7 билиона. Сада смо се већ приближили веома близу максималном капацитету могућег опстанка људског рода на планети Земљи. Човечанство већ сада користи 1,7 пута више свега онога што планета Земља може да регенерише. Демографска транзиција приказује раст становништва са економским развојем. Јапан је, на пример, до двадесетог века, пре индустријског развоја био пољопривредна земља. Прираст становништва био им је доста спор, а од 1900 година Јапан се индустријализовао и бројност становништва је нагло порасла. Године 1955 Јапан је имао 89 милиона становника, а 2000-е 126 милиона. Сада су смањили бројност деце у породицама, на 1 до 2, и становништво се лагано смањује. Сличан тренд већ се примећује и у другим разијеним земљама. Чињеница је да се сада и дуже живи. Кина је 1980-тих година рачунала да ће зауставити прираст становништва, па је увела ограничење на бројност деце, од свега једно, по фамилији, а пораст се ипак још увек осећао. Зна се, међутим, да је образовање главни фактор за бројност деце у породицама. У Индији свега 40% девојчица до 14-е године старости иде у школу. И, коначно, ослобађањем од сиромаштва зауставља се прираст становништва, а при степену довољног стандарда бројност становништва чак почиње да опада. 

Како ће уравнотежење бројности становништва утицати на људе? Па, пре свега, претежна исхрана биће на бази биљака, а храна на бази меса биће претежно риба, користиће се обновљива, чиста енергија, отпадака ће бити мање, штетних гасова такође мање и природа ће се обновити. Живот ће бити олакшан, јавне службе имаће мање обавеза, сва људска добра производиће се од биолошки разградљивих материјала. Сада се у свету баца трећина хране, а има гладних, а план је да се храна у будућности боље складишти и сви отпатци користе као ђубриво. Фирме које производе пластичне предмете прилагодиће своје производе могућностима вишенаменске употребе, све универзално стандардизоване, а хемикалије које се не могу рецирклирати биће одстрањене из употребе. То је, у првом реду, хидрофлуорокарбон (HFC), који се сада користи у фрижидерима. Његовим укањањем ослободиће се простор у атмосфер за 100 гигатона. Створиће се чист свет, без пластике и без фибричких димова. Предвиђања су да ће 2050 године 68% светскиг становништва живети у градовима. Велике зграде мораће бити боље изоловане, ствараће се зелене површине где год је то могуће, а и оне ће се грејати соларном енергијом. Свако од нас трба да природи даје, да би од ње могао и узимати, као што је Нови Зеланд понудио своме становништву, као што је Јапан покренуо систем обнове, као што је Мароко кренуо у коришћење соларне енергије, као што је Холандија почела да троши мање меса, сличо Индији, као што су Костарика и Сингапур већ делом обновили своје градове. Тако ће човечанство постићи баланс са природом. На генерацијама је да то својински прихватају и користе, а у нову генерацију треба веровати. То је путоказ ка бољој будућности, бољем животу на планети Земљи, јединој коју имамо. То је визија човечанства коју желимо. 

Године 2016 група геолога прогласила је период живота од 1950 године именом Антропоцен (Anthropocene), временом човека. То је време пластике и нуклеарне активности. Геолози сматрају да ће се период Антропоцена завршити тек са исчезавањем људске цивилизације. То је, такође, период у коме ће човек научити како да сарађује са природом. Људска цивилизација обилује бројним ратовима, које, на жалост, изазивају најбогатије земље, које би требало да предводе свет у прогресу. Хомо сапиенс, људско биће, мора извући поуке из својих грешака и не смемо се њима предати, јер ми смо једини који своју планету Земљу морају и могу спасити. 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: