detalj slike: KRK Art dizajn

OGLEDALO POHVALE JEZIKU

Prof. dr Slađana Milenković

Međunarodni festival poezije mladih pesnika „Mašta i snovi” u Sremskoj Mitrovici već više od decenije okuplja mlade stvaraoce. Mašta i snovi kao zadate teme festivala, doživeli su stvaralačko uobličenje, šaroliko ali nadasve istančano emotivno u umetničkom izrazu poezije u objavljenomzborniku. Sagledavanje sopstvene fantazije i snova iz ugla detinjstva ili sveta mladih, prelama se u duhu ovih mladih pisca dajući iskrene, emotivne stihove koji osvajaju svojom otvorenošću.

Mašta je sastavni deo detinjstva, odrastanja i mladosti, ne napušta nas ni kasnije u životu i čini bitan deo naše ličnosti, naše komunikacije sa okruženjem, a sposobnost uživljavanja u druge likove i događaje doprinosi našem razumevanju socijalnih odnosa i društva uopšte. Razvijanje mašte podstiče se raznim načinima, među kojima je najlepši kreativno izražavanje deteta. Upravo taj kreativni izraz ovde se šaroliko razbokorio u stihovima nastalim iz pera dece od najmlađeg do najstarijeg školskog uzrasta, pa sve do mladosti. Formirajući odlične pesničke slike uz pomoć nečeg već doživljenog ili maštajući o nečem novom, o putovanjima i susretima, mladi pesnici su se ostvarili kao stvaraoci, ispisali kroz divne pesme svoje tanane emocije.

Svi oni su stvarali pod uticajem današnjeg trenutka ali se okreću univerzalnim motivima i vrednostima jer kako je još 1959. rekao Duško Radović „Delo se ne stvara ni iz čega.Ono se gradi od motiva, od jezika, od odsustva motiva, od podataka, od odsustva podataka.“ Tako su deca iskoristila lepezu tema i  motiva i dali im umetničku formu sopstvene mašte. Međunarodni festival poezije mladih pesnika „Mašta i snovi” okuplja ove godine decu pisce iz gradova naše zemlje, ali i iz više srpskih dopunskih škola u zemljama Evrope. Na svaki festival pesme šalju deca iz: Nemačke, Francuske, Crne Gore, Hrvatske, Malte, Severne Makedonije, Federacije BiH - Republike Srpske, Mađarske, Rumunije i Srbije.U novom zborniku, veoma su aktivna i uspešna deca iz Srpske dopunske školeu Francuskoj, iz više mesta koja pripadaju Pariskom regionu, takođe iz Grčke, iz mesta Ksanti i sa Tasosa, zatim iz Ljubljane, Slovenija, adosta pesama je plod rada takve škole u Eslingenu, oblast Baden-Virtemberg, SR Nemačka. Zastupljeni su mladi stvaraoci i iz Crne Gore, iz Vukovara, Hrvatska, zatim iz Republike Srpske, BiH i mladi iz Gimnazije „Nikola Tesla” iz Budimpešte, Mađarska. Pokazali su kako neguju srpski govor i jezik, na najlepši mogući način smišljajući stihove.

Raznovrsni su načini estetskog poimanja stvarnosti, tako su isto različiti umetnički postupci naših mladih stvaralaca u zborniku. Zajednički imenitelji su mašta i snovi, kao teme festivala ali pod kišobranom ovih tema nalazi se bezbroj, koliko samo dečja mašta može da izmisli. Umetnički postupak je uvek u simbolici primerenoj detinjstvu i mladosti, u sadržini presvučenoj maštom, u biranim rečima i metaforama ili kako ih deca nazivaju „posebnim rečima i rečenicama“ kojima je semantički izražena njihova emocija.

Pesme su zabavne, poučne, mlađi uzrast pisaca govori o smešnim događajima, o temama i ljudima iz bliskog okruženja, kućnim ljubicima, a omladina peva o ljubavi, školi, drugarstvu. U lepezi motiva u zborniku istaknut je motiv ljubavi prema bližnjima, članovima porodice, prvenstveno ljubav prema majci, zajedno sa ocem, ona je roditelj koji brine, vaspitava, može da bude vedra, stroga ali je svakom detetu najdraža. Motiv porodice nadgorađuje se kroz ličnost oca, zatim, tu su bake i deke. Motivska mapa razvija se dalje u smeru slikanja marljivosti i rada, ljubavi prema domovini – otadžbini, verskih i duhovnih motiva, borbe za lepši i bolji svet, odnosu deca-odrasli. Mladi pisci su, smatraju brojni autori, mnogo bliži svojoj poeziji nego odrasli. Inventivnost deteta osobina je koja oslobađa maštu i kreira nov svet, svet u stihovima.

Književnost ako je prava, estetski tj. umetnički uspela i vredna, nikad neće biti u službi didaktičkog, deca to osećaju. Ona će da zabavi i da pouči u meri u kojoj je to prihvatljivo ali neće biti uspela ako služi nekakvim, isključivo vaspitnim, ciljevima. Pesme u zborniku ostvarene su snagom estetske prirode, ne služe samo obrazovanju i vaspitanju već i doživljaju lepog, uživanju u čitanju. Čitajući ih deca grade ukus, razvijaju smisao za lepo, formiraju kvalitet kako bi ga prepoznali i u drugim umetnostima. Ove pesme u mladom čitaocu bude pozitivne univerzalne ljudske vrednosti.

Pesme su doživljaj lepote, misli mladih pisaca nastale su iz osećajnosti i istančanog doživljaja sveta i vode nas u lepši život jer lepše je sa književnošću. Neke od pesama će razviti kod čitalaca vrline, ideale, formirati ličnost na pozitivan način, druge će delovati na duhovnost, na razboritost, treće pak slikaju viziju boljeg sveta i snove, razbuktavajući maštu i dajući mogućnost da ih tumačimo na više načina. Mogućnosti čitanja su bezbrojne jer nam to mladi pesnici omogućavaju živim slikama, igrama rečima, intenzivitetima pesničkih slika.

Mladi pisci nam stvaraju iluziju da se u njihovim pesmama odvija životno zbivanje u kojem sami učestvuju, čak i kad nije plod njihovog iskustva oni pišu u ličnom tonu dajući pesmama živost. Otvorenost za poimanje sadržaja koncipira njihov pogled na svet, a pesnički ritam je blizak deci, ritmu njihove igre, zato lako i lepo pišu poeziju koja osvaja čitaoce.

Od osam festivala za decu koji su postojali samo u Vojvodini, u ovom vremenu digitalne tehnologije, opstalo ih je samo nekoliko. Ovaj festival je uspeo da se održi - nije se prekidao ni u vreme kada su drugi posustajali, a za bilo koju manifestaciju bitan je kontinuitet. Organizatori su uspeli da održe i stalnost u objavljivanju Zbornika, koji je do sada izlazio svake godine. Nije slučajno ovaj Festival opstao među retkim, u našem divnom „kićenom” Sremu - na ovom plodnom tlu stvarali su mnogi velikani srpske književnosti i proslavili Srem u književnosti. Branko Radičević, začetnik srpske moderne lirike, proslavio je Frušku goru i Stražilovo, Jovan Jovanović Zmaj Sremsku Kamenicu (i srpskoj modernoj književnosti za decu dao pun zamah prave umetnosti), a Milica Stojadinović Srpkinja, Vrdnička vila, proslavila Vrdnik i Irig, tzv. fruškogorsku prestonicu, Jovan Grčić Milenko je opevao fruškogorsko Podunavlje, krajolike Čerevića i drugi pisci bliži našem vremenu.

Prvi srpski ministar prosvete, osnivač njegov, Dimitrije Obradović, narečeni Dositej, opisao je svoj boravak u manastiru Novo Hopovo, na Fruškoj gori u svom delu „Život i priključenija”, koje predstavlja prekretnicu u stvaranju i razvoju srpske literature za mlade. Vuk Stefanović Karadžić je u sremskom manastiru Šišatovcu 1815. godine zapisao više narodnih pesama od Filipa Višnjića, među kojima i „Boj na Salašu” u kojoj spominje Zmaja od Noćaja, istorijskog junaka Stojana Čupića iz obližnjeg Salaša Noćajskog. Jovan Rajić, Zaharija Orfelin, Simeon Piščević, Grozdana Olujić, Nikola Drenovac, Mirko Petrović, Budimir Stojković - može se tako ispisati nekoliko stranica samo pominjanjem imena pisaca vezanih za Srem.

Na plodnom sremskom tlu nastala su neka od najlepših književnih dela srpske književnosti, a na njemunastaju i danas divne pesme, mladih pisaca okupljenih oko „Mašte i snova“. Naši autori u ovom Zborniku stvorili su književno delo hvale vredno. Sloj zvučanja i značenja ili oblik i smisao koji su u harmoniji, odlike su uspelog književnog dela, a ovde to jeste slučaj. Mladi i deca ispisali su najlepšu pohvalu jeziku, praveći ove stihove i rime. Festival „Mašta i snovi”postao je tradicija koja se neguje, baš kao što se kroz njega neguje lepota pisane reči. Uživajmo, sanjajmo i maštajmo zajedno!

PODELITE OVAJ TEKST NA: