|
|
| Слађана Миленковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ОГЛЕДАЛО ПОХВАЛЕ ЈЕЗИКУ
Проф. др Слађана Миленковић Међународни фeстивaл пoeзиje млaдих пeсникa „Maштa и снoви” у Сремској Митровици већ више од деценије окупља младе ствараоце. Машта и снови као задате теме фестивала, доживели су стваралачко уобличење, шаролико али надасве истанчано емотивно у уметничком изразу поезије у објављеномзборнику. Сагледавање сопствене фантазије и снова из угла детињства или света младих, прелама се у духу ових младих писца дајући искрене, емотивне стихове који освајају својом отвореношћу. Машта је саставни део детињства, одрастања и младости, не напушта нас ни касније у животу и чини битан део наше личности, наше комуникације са окружењем, а способност уживљавања у друге ликове и догађаје доприноси нашем разумевању социјалних односа и друштва уопште. Развијање маште подстиче се разним начинима, међу којима је најлепши креативно изражавање детета. Управо тај креативни израз овде се шаролико разбокорио у стиховима насталим из пера деце од најмлађег до најстаријег школског узраста, па све до младости. Формирајући одличне песничке слике уз помоћ нечег већ доживљеног или маштајући о нечем новом, о путовањима и сусретима, млади песници су се остварили као ствараоци, исписали кроз дивне песме своје танане емоције. Сви они су стварали под утицајем данашњег тренутка али се окрећу универзалним мотивима и вредностима јер како је још 1959. рекао Душко Радовић „Дело се не ствара ни из чега.Оно се гради од мотива, од језика, од одсуства мотива, од података, од одсуства података.“ Тако су деца искористила лепезу тема и мотива и дали им уметничку форму сопствене маште. Међународни фeстивaл пoeзиje млaдих пeсникa „Maштa и снoви” окупља ове године децу писце из градова наше земље, али и из више српских допунских школа у земљама Европе. На сваки фестивал песме шаљу деца из: Немачке, Фрaнцускe, Црнe Гoрe, Хрвaтскe, Малте, Северне Македоније, Фeдeрaциje БиХ - Рeпубликe Српскe, Мађарске, Румуниje и Србиje.У новом зборнику, веома су активна и успешна деца из Српске допунске школеу Француској, из више места која припадају Париском региону, такође из Грчке, из места Ксанти и са Тасоса, затим из Љубљане, Словенија, aдоста песама је плод рада такве школе у Еслингену, област Баден-Виртемберг, СР Немачка. Заступљени су млади ствараоци и из Црне Горе, из Вуковара, Хрватска, затим из Републике Српске, БиХ и млади из Гимназије „Никола Тесла” из Будимпеште, Мађарска. Показали су како негују српски говор и језик, на најлепши могући начин смишљајући стихове.Разноврсни су начини естетског поимања стварности, тако су исто различити уметнички поступци наших младих стваралаца у зборнику. Заједнички именитељи су машта и снови, као теме фестивала али под кишобраном ових тема налази се безброј, колико само дечја машта може да измисли. Уметнички поступак је увек у симболици примереној детињству и младости, у садржини пресвученој маштом, у бираним речима и метафорама или како их деца називају „посебним речима и реченицама“ којима је семантички изражена њихова емоција.Песме су забавне, поучне, млађи узраст писаца говори о смешним догађајима, о темама и људима из блиског окружења, кућним љубицима, а омладина пева о љубави, школи, другарству. У лепези мотива у зборнику истакнут је мотив љубави према ближњима, члановима породице, првенствено љубав према мајци, заједно са оцем, она је родитељ који брине, васпитава, може да буде ведра, строга али је сваком детету најдража. Мотив породице надгорађује се кроз личност оца, затим, ту су баке и деке. Мотивска мапа развија се даље у смеру сликања марљивости и рада, љубави према домовини – отаџбини, верских и духовних мотива, борбе за лепши и бољи свет, односу деца-одрасли. Млади писци су, сматрају бројни аутори, много ближи својој поезији него одрасли. Инвентивност детета особина је која ослобађа машту и креира нов свет, свет у стиховима. Књижевност ако је права, естетски тј. уметнички успела и вредна, никад неће бити у служби дидактичког, деца то осећају. Она ће да забави и да поучи у мери у којој је то прихватљиво али неће бити успела ако служи некаквим, искључиво васпитним, циљевима. Песме у зборнику остварене су снагом естетске природе, не служе само образовању и васпитању већ и доживљају лепог, уживању у читању. Читајући их деца граде укус, развијају смисао за лепо, формирају квалитет како би га препознали и у другим уметностима. Ове песме у младом читаоцу буде позитивне универзалне људске вредности. Песме су доживљај лепоте, мисли младих писаца настале су из осећајности и истанчаног доживљаја света и воде нас у лепши живот јер лепше је са књижевношћу. Неке од песама ће развити код читалаца врлине, идеале, формирати личност на позитиван начин, друге ће деловати на духовност, на разборитост, треће пак сликају визију бољег света и снове, разбуктавајући машту и дајући могућност да их тумачимо на више начина. Могућности читања су безбројне јер нам то млади песници омогућавају живим сликама, играма речима, интензивитетима песничких слика.Млади писци нам стварају илузију да се у њиховим песмама одвија животно збивање у којем сами учествују, чак и кад није плод њиховог искуства они пишу у личном тону дајући песмама живост. Отвореност за поимање садржаја конципира њихов поглед на свет, а песнички ритам је близак деци, ритму њихове игре, зато лако и лепо пишу поезију која осваја читаоце. Од осам фестивала за децу који су постојали само у Војводини, у овом времену дигиталне технологије, опстало их је само неколико. Овај фестивал је успео да се одржи - није се прекидао ни у време када су други посустајали, а за било коју манифестацију битан је континуитет. Организатори су успели да одрже и сталност у објављивању Зборника, који је до сада излазио сваке године. Није случајно овај Фестивал опстао међу ретким, у нашем дивном „кићеном” Срему - на овом плодном тлу стварали су многи великани српске књижевности и прославили Срем у књижевности. Бранко Радичевић, зачетник српске модерне лирике, прославио је Фрушку гору и Стражилово, Јован Јовановић Змај Сремску Каменицу (и српској модерној књижевности за децу дао пун замах праве уметности), а Милица Стојадиновић Српкиња, Врдничка вила, прославила Врдник и Ириг, тзв. фрушкогорску престоницу, Јован Грчић Миленко је опевао фрушкогорско Подунавље, крајолике Черевића и други писци ближи нашем времену. Први српски министар просвете, оснивач његов, Димитрије Обрадовић, наречени Доситеј, описао је свој боравак у манастиру Ново Хопово, на Фрушкој гори у свом делу „Живот и прикљученија”, које представља прекретницу у стварању и развоју српске литературе за младе. Вук Стефановић Караџић је у сремском манастиру Шишатовцу 1815. године записао више народних песама од Филипа Вишњића, међу којима и „Бој на Салашу” у којој спомиње Змаја од Ноћаја, историјског јунака Стојана Чупића из оближњег Салаша Ноћајског. Јован Рајић, Захарија Орфелин, Симеон Пишчевић, Гроздана Олујић, Никола Дреновац, Мирко Петровић, Будимир Стојковић - може се тако исписати неколико страница само помињањем имена писаца везаних за Срем. На плодном сремском тлу настала су нека од најлепших књижевних дела српске књижевности, а на њемунастају и данас дивне песме, младих писаца окупљених око „Маште и снова“. Наши аутори у овом Зборнику створили су књижевно дело хвале вредно. Слој звучања и значења или облик и смисао који су у хармонији, одлике су успелог књижевног дела, а овде то јесте случај. Млади и деца исписали су најлепшу похвалу језику, правећи ове стихове и риме. Фестивал „Maштa и снoви”постао је традиција која се негује, баш као што се кроз њега негује лепота писане речи. Уживајмо, сањајмо и маштајмо заједно!
|