detalj slike: KRK Art dizajn

Maja Cvetković Sotirov: Ne smemo odustati od dobrih dela i životnih ciljeva

Ne trče svi istom brzinom životnu trku – ni mozgom, ni dušom, ni telom. Kako učenici, tako i čitaoci – nemaju svi visokoobrazovane roditelje, nemaju svi besprekorne uslove, ali imaju pisca koji ih čeka toplom rečju i ohrabrenjem. Sasvim je u redu ponešto razumeti, ponešto ne razumeti, tu smo da zajedno stasavamo i razjašnjavamo. Putokazi su naša pomoć da životnu trku izdržimo. - Maja Cvetković Sotirov

Književna radionica Kordun - Neda Gavrić, Banja Luka - Beograd, 08.12.2023.

Šta Vas je inspirisalo da pišete o Tesli i zašto ste se odlučili fokusirati na njegovo detinjstvo?

Moje detinjstvo snažno je vezano za dekine priče – on je bio zlatna riznica istorije i moralnih, životnih pouka. Baka je uvek brinula kako je moguće da jednu devojčicu ne interesuju knjige o princezama (moji roditelji su ih redovno kupovali), već priče o prošlosti, porodici, velikim junacima, a ubrzo i priče o Tesli. Nedavno sam o tome govorila u jednom intervjuu.

Na dekinom tavanu krila se stara narandžasta sveska, a u toj svesci bile su beleške o velikanima nauke, naravno i beleške o Tesli. Sveska je pripadala dekinom bratu i njegov krasnopis je bio posebno zanimljiv tadašnjoj malenoj Maji. Od trenutka kada se sveska pojavila, deka više nije imao mira – moja pitanja su išla u nedogled. Bio je primoran da čita i prilagođava Teslin život i rad svojoj maloj unuki, tj. mojoj malenkosti.

Kasnije, kao učenica prirodno-matematičkog smera, imala sam priliku da učim o Međunarodnom sistemu jedinica (SI), gde sam naišla i na oznaku T (Tesla), i otada se neprekidno pitam jesmo li svi mi svesni koliko je značajno ime Nikole Tesle u istoriji nauke. Iako sam studirala srpski jezik i književnost, nisam prestala da istražujem o Tesli – naprotiv, s godinama se to interesovanje pojačavalo, a znanje produbljivalo, posebno kada je u pitanju Teslina životna priča. I uvek je tu negde i dekin glas koji neumorno ponavlja: „Ti si dekin Tesla“. Ta rečenica je ohrabrenje mojih najmilijih koju želim da poklonim svakom detetu – vera u sebe, u svoj rad. Svako dete može biti Tesla (tj. uporan kao Nikola Tesla), u različitim sferama ili jednostavno u svakodnevnom životu – to je pitanje upornosti.

Dakle, dečak Tesla je prevalio veliki put i još uvek traje njegova borba, zato ni mi ne smemo odustati od dobrih dela i životnih ciljeva, bez obzira čime se bavimo.

Knjiga „Čarobni jedrenjak“ zahtevala je  mnogo istraživanja, u njoj su takođe i sjajne ilustracije. Da li ste imali pomoć oko priprema, obzirom da se radi o veoma zahtevnom procesu?

Konsultovala sam mnogo stručnjaka, proveravala podatke u stručnoj literaturi, elektronskim bibliotekama na engleskom, francuskom, ruskom. Teslin lik u mojoj knjizi „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli“ ostao je istorijska ličnost, netaknut i verujem da je to veoma važno zbog čitalaca, jer se iz ove knjige i uči. Svi ostali likovi su prilagođeni savremenom svetu i vremenu i oni vode veliku borbu (skoro epskih razmera) oko dela Nikole Tesle.

Ogroman tim saradnika stoji iza ove knjige na planu ilustracija, dizajna, istorije i književnosti, iako uvek postoji mogućnost da se tokom rada pogreši (to je i normalno). Na primer, Svetska izložba (EKSPO) u Parizu (1889) i Svetska izložba u Čikagu (1893) zahtevali su dodatno istraživanje u vezi sa ilustracijama i istorijskim podacima.

Sve u svemu, knjiga „Čarobni jedrenjak“ zahteva mnogo posvećenog rada, ali donosi neizmernu radost. Trudili smo se da deci i čitaocima ostavimo dovoljno mesta za dalje istraživanje.

Kako biste opisali element bajkovitog i fantastičnog u svojim knjigama?Koje su pouke koje želite da čitaoci izvuku iz Vaših bajkovitih avantura?

Bajkovito i fantastično daje mogućnost detetu da dodatno mašta, zamišlja i raste. Međutim, taj svet koji slikam je nalik našem realnom svetu. Jedan od zanimljivih junaka (na trenutke i antijunaka) u knjizi „Čarobni jedrenjak“ je vilan Viloid, tačnije, on je robot sa vilinskim softverom i čarolijom. Njegovo pojavljivanje u dečjoj književnosti postavlja niz pitanja u vezi sa savremenim svetom, mestom robota i veštačke inteligencije u našim životima. Tu su i čuvar-vile nauke, dobro i zlo. Nijedan junak nije postavljen bez razloga – važno je da se deca pitaju, istražuju, proveravaju svoje stavove, preispituju vrednosti koje im današnji svet nudi i postavlja.

Koliko je važno da deca samostalno prate putokaze u tekstovima i kako je to uticalo na Vaše pisanje?

Dok sam bila profesor književnosti, đake sam posmatrala kao osobe koje dnevno sklapaju hiljadu delova sebe da bi postali celina. Oni nisu bili samo moji učenici, u njima sam videla i decu koja odrastaju u najrazličitijim porodicama, sa različitim interesovanjima. I nikada neće biti podjednako zadovoljni i koncentrisani učenici koji su imali dovoljno novca za doručak i oni koji nisu imali ko da im pomogne da doručak pripreme. Ne trče svi istom brzinom životnu trku – ni mozgom, ni dušom, ni telom. Kako učenici, tako i čitaoci – nemaju svi visokoobrazovane roditelje, nemaju svi besprekorne uslove, ali imaju pisca koji ih čeka toplom rečju i ohrabrenjem. Sasvim je u redu ponešto razumeti, ponešto ne razumeti, tu smo da zajedno stasavamo i razjašnjavamo. Putokazi su naša pomoć da životnu trku izdržimo.

Kada govorimo o  bajkama i književnosti za decu, na koji način vidite njihovu ulogu u današnjem društvu?

Volim da čitam bajke, pratim savremenu domaću književnu scenu. Imamo mnogo kvalitetnih pisaca i čast mi je da sam deo savremenog književnog stvaralaštva. A umesto uobičajenog odgovora, navešću predgovor iz moje knjige „Dečak i vila“:

Kada vam nedostaje savet, kada vam nedostaje neko važan otvorite knjigu „Dečak i vila“, među koricama krije se zaštitnička, majčinska ljubav za svu decu sveta. Napisana je za sve voljene, nevoljene, izgubljene, sa osloncem ili bez, da lako pronađu svoj put...Dozvolite da vas „Dečak i vila“ zagrli kao roditelj, uz nju se lakše ide kroz život.

Odakle dolazi ljubav prema bajkama i fantastici i koliko su Vas te priče oblikovale kao pisca?

Moja mama je svojevremeno rekla veliku istinu o meni: „Tebi su, dete moje, nedostajale u detinjstvu bajke!“ I jesu, zato sada u svet bajki pokušavam da unesem svet realnosti i spojim ono što sam imala i ono što mi je nedostajalo. U tom nedostajanju krije se i ljubav. Inače, moja omiljena književna epoha i jeste srpski i evropski realizam.

Dobitnik ste prestižne nagrade Tesline naučne fondacije za knjigu "Čarobni jedrenjak" koja tematizuje Teslin život. Takođe ste dobitnik nagrade "Lukijan Mušicki" i nagrade Udruženja crnogorskih pisaca za decu i mlade? Na koji način priznanja utiču na Vašu karijeru?

Nagraditi pisca, znači pokloniti mu poverenje pred celim svetom. Počastvovana sam. Motiv je veliki za buduće korake u svetu književnosti. Zahvalna sam na nagradama.

Po struci ste profesorica književnosti.Kako se Vaša struka odražava u Vašem pisanju?

Hvala Vam na ovom divnom pitanju. Dok pišem, osećam odgovornost prema čitaocima, kao nekada u prosveti prema učenicima. Moje knjige su, u stvari, savremene knjige-udžbenici koje uklapaju više različitih nastavnih oblasti – spajaju nauku, književnost, istoriju, bave se društvenim odnosima, porodicom. I kao takve protkane su mojim nekadašnjim zanimanjem, one su produžetak mog zalaganja za savremeni pristup nastavi u oblasti metodike (nastave).

Kada govorimo o izazovima i preprekama, koji su najveći izazovi s kojima ste se susreli tokom svog književnog putovanja i kako ste ih prevladali?

Moje najveće borbe su unutrašnje borbe i pokušaj da pobedim svoj perfekcionizam, koji prilično usporava. Čovek mora da bude sposoban da pogreši i to je segment na kojem sam mnogo radila, radim i danas. Preispitujem se i trudim se da duhovno rastem.

Objavili ste nekoliko elektronskih knjiga, jedna od njih je dostupna i na Amazonu. Kako je izgledao proces objavljivanja Vaših elektronskih knjiga i kakvu su reakciju dobile od čitatelja?

Elektronske knjige su poklon čitaocima i namenjene su širokoj publici. Bave se najrazličitijim temama: Sneguročka je izabrala Sunce za životnog partnera – istopiće se ukoliko mu se približi, Devojčica koja je upoznala Pinokija pokušava da ovlada svojom strašću za igranjem igrica, Vila koja nosi kofer prošlosti ne može stići do cilja, jer nosi ogroman teret, iako je najbrža...

Kakvi su Vaši planovi za naredni periodi koje nove projekte imate u planu?

Uveliko sam sa svojim saradnicima u novim projektima, neumorno radimo. Očekivala sam do kraja ove godine dve knjige, međutim proces izrade je veoma zahtevan. Obavestiću Vas, čim obe knjige ugledaju svetlost dana.Koristim priliku da Vam zahvalim na pozivu, draga Nedo! Bilo mi je zadovoljstvo. Želim Vam bajkovit i radostan decembar!

PODELITE OVAJ TEKST NA: