О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Разговори


МАЈА ЦВЕТКОВИЋ СОТИРОВ: НЕ СМЕМО ОДУСТАТИ ОД ДОБРИХ ДЕЛА И ЖИВОТНИХ ЦИЉЕВА

Неда Гаврић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Маја Цветковић Сотиров: Не смемо одустати од добрих дела и животних циљева

 


Не трче сви истом брзином животну трку – ни мозгом, ни душом, ни телом. Како ученици, тако и читаоци – немају сви високообразоване родитеље, немају сви беспрекорне услове, али имају писца који их чека топлом речју и охрабрењем. Сасвим је у реду понешто разумети, понешто не разумети, ту смо да заједно стасавамо и разјашњавамо. Путокази су наша помоћ да животну трку издржимо. - Маја Цветковић Сотиров




Књижевна радионица Кордун - Неда Гаврић, Бања Лука - Београд, 08.12.2023.
 
Шта Вас је инспирисало да пишете о Тесли и зашто сте се одлучили фокусирати на његово детињство?

Моје детињство снажно је везано за декине приче – он је био златна ризница историје и моралних, животних поука. Бака је увек бринула како је могуће да једну девојчицу не интересују књиге о принцезама (моји родитељи су их редовно куповали), већ приче о прошлости, породици, великим јунацима, а убрзо и приче о Тесли. Недавно сам о томе говорила у једном интервјуу.
На декином тавану крила се стара наранџаста свеска, а у тој свесци биле су белешке о великанима науке, наравно и белешке о Тесли. Свеска је припадала декином брату и његов краснопис је био посебно занимљив тадашњој маленој Маји. Од тренутка када се свеска појавила, дека више није имао мира – моја питања су ишла у недоглед. Био је приморан да чита и прилагођава Теслин живот и рад својој малој унуки, тј. мојој маленкости.
Касније, као ученица природно-математичког смера, имала сам прилику да учим о Међународном систему јединица (СИ), где сам наишла и на ознаку Т (Тесла), и отада се непрекидно питам јесмо ли сви ми свесни колико је значајно име Николе Тесле у историји науке. Иако сам студирала српски језик и књижевност, нисам престала да истражујем о Тесли – напротив, с годинама се то интересовање појачавало, а знање продубљивало, посебно када је у питању Теслина животна прича. И увек је ту негде и декин глас који неуморно понавља: „Ти си декин Тесла“. Та реченица је охрабрење мојих најмилијих коју желим да поклоним сваком детету – вера у себе, у свој рад. Свако дете може бити Тесла (тј. упоран као Никола Тесла), у различитим сферама или једноставно у свакодневном животу – то је питање упорности.
Дакле, дечак Тесла је превалио велики пут и још увек траје његова борба, зато ни ми не смемо одустати од добрих дела и животних циљева, без обзира чиме се бавимо.
 
Књига „Чаробни једрењак“ захтевала је  много истраживања, у њој су такође и сјајне илустрације. Да ли сте имали помоћ око припрема, обзиром да се ради о веома захтевном процесу?

Консултовала сам много стручњака, проверавала податке у стручној литератури, електронским библиотекама на енглеском, француском, руском. Теслин лик у мојој књизи „Чаробни једрењак – Прича о Николи Тесли“ остао је историјска личност, нетакнут и верујем да је то веома важно због читалаца, јер се из ове књиге и учи. Сви остали ликови су прилагођени савременом свету и времену и они воде велику борбу (скоро епских размера) око дела Николе Тесле.
Огроман тим сарадника стоји иза ове књиге на плану илустрација, дизајна, историје и књижевности, иако увек постоји могућност да се током рада погреши (то је и нормално). На пример, Светска изложба (ЕКСПО) у Паризу (1889) и Светска изложба у Чикагу (1893) захтевали су додатно истраживање у вези са илустрацијама и историјским подацима.
Све у свему, књига „Чаробни једрењак“ захтева много посвећеног рада, али доноси неизмерну радост. Трудили смо се да деци и читаоцима оставимо довољно места за даље истраживање.

Kако бисте описали елемент бајковитог и фантастичног у својим књигама?Kоје су поуке које желите да читаоци извуку из Ваших бајковитих авантура?

Бајковито и фантастично даје могућност детету да додатно машта, замишља и расте. Међутим, тај свет који сликам је налик нашем реалном свету. Један од занимљивих јунака (на тренутке и антијунака) у књизи „Чаробни једрењак“ је вилан Вилоид, тачније, он је робот са вилинским софтвером и чаролијом. Његово појављивање у дечјој књижевности поставља низ питања у вези са савременим светом, местом робота и вештачке интелигенције у нашим животима. Ту су и чувар-виле науке, добро и зло. Ниједан јунак није постављен без разлога – важно је да се деца питају, истражују, проверавају своје ставове, преиспитују вредности које им данашњи свет нуди и поставља.

Kолико је важно да деца самостално прате путоказе у текстовима и како је то утицало на Ваше писање?

Док сам била професор књижевности, ђаке сам посматрала као особе које дневно склапају хиљаду делова себе да би постали целина. Они нису били само моји ученици, у њима сам видела и децу која одрастају у најразличитијим породицама, са различитим интересовањима. И никада неће бити подједнако задовољни и концентрисани ученици који су имали довољно новца за доручак и они који нису имали ко да им помогне да доручак припреме. Не трче сви истом брзином животну трку – ни мозгом, ни душом, ни телом. Како ученици, тако и читаоци – немају сви високообразоване родитеље, немају сви беспрекорне услове, али имају писца који их чека топлом речју и охрабрењем. Сасвим је у реду понешто разумети, понешто не разумети, ту смо да заједно стасавамо и разјашњавамо. Путокази су наша помоћ да животну трку издржимо.

Kада говоримо о  бајкама и књижевности за децу, на који начин видите њихову улогу у данашњем друштву?

Волим да читам бајке, пратим савремену домаћу књижевну сцену. Имамо много квалитетних писаца и част ми је да сам део савременог књижевног стваралаштва. А уместо уобичајеног одговора, навешћу предговор из моје књиге „Дечак и вила“:
Када вам недостаје савет, када вам недостаје неко важан отворите књигу „Дечак и вила“, међу корицама крије се заштитничка, мајчинска љубав за сву децу света. Написана је за све вољене, невољене, изгубљене, са ослонцем или без, да лако пронађу свој пут...Дозволите да вас „Дечак и вила“ загрли као родитељ, уз њу се лакше иде кроз живот.

Одакле долази љубав према бајкама и фантастици и колико су Вас те приче обликовале као писца?

Моја мама је својевремено рекла велику истину о мени: „Теби су, дете моје, недостајале у детињству бајке!“ И јесу, зато сада у свет бајки покушавам да унесем свет реалности и спојим оно што сам имала и оно што ми је недостајало. У том недостајању крије се и љубав. Иначе, моја омиљена књижевна епоха и јесте српски и европски реализам.
 
Добитник сте престижне награде Теслине научне фондације за књигу "Чаробни једрењак" која тематизује Теслин живот. Такође сте добитник награде "Лукијан Мушицки" и награде Удружења црногорских писаца за децу и младе? На који начин признања утичу на Вашу каријеру?

Наградити писца, значи поклонити му поверење пред целим светом. Почаствована сам. Мотив је велики за будуће кораке у свету књижевности. Захвална сам на наградама.

По струци сте професорица књижевности.Како се Ваша струка одражава у Вашем писању?

Хвала Вам на овом дивном питању. Док пишем, осећам одговорност према читаоцима, као некада у просвети према ученицима. Моје књиге су, у ствари, савремене књиге-уџбеници које уклапају више различитих наставних области – спајају науку, књижевност, историју, баве се друштвеним односима, породицом. И као такве проткане су мојим некадашњим занимањем, оне су продужетак мог залагања за савремени приступ настави у области методике (наставе).

Kада говоримо о изазовима и препрекама, који су највећи изазови с којима сте се сусрели током свог књижевног путовања и како сте их превладали?

Моје највеће борбе су унутрашње борбе и покушај да победим свој перфекционизам, који прилично успорава. Човек мора да буде способан да погреши и то је сегмент на којем сам много радила, радим и данас. Преиспитујем се и трудим се да духовно растем.

Објавили сте неколико електронских књига, једна од њих је доступна и на Амазону. Kако је изгледао процес објављивања Ваших електронских књига и какву су реакцију добиле од читатеља?

Електронске књиге су поклон читаоцима и намењене су широкој публици. Баве се најразличитијим темама: Снегурочка је изабрала Сунце за животног партнера – истопиће се уколико му се приближи, Девојчица која је упознала Пинокија покушава да овлада својом страшћу за играњем игрица, Вила која носи кофер прошлости не може стићи до циља, јер носи огроман терет, иако је најбржа...

Kакви су Ваши планови за наредни периоди које нове пројекте имате у плану?

Увелико сам са својим сарадницима у новим пројектима, неуморно радимо. Очекивала сам до краја ове године две књиге, међутим процес израде је веома захтеван. Обавестићу Вас, чим обе књиге угледају светлост дана.Користим прилику да Вам захвалим на позиву, драга Недо! Било ми је задовољство. Желим Вам бајковит и радостан децембар!






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"