 | Uroš Mikulić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
NOĆICA
Daleko, u usijanim vertikalama moje
Usnule ljubavi, kroz poslednju
Njȋh života, ti si se ukazala.
A onda sam se izistinski rodio.
Moram da zakonačim u tvome
Osmehu, koji vazdiže i m
Mrtve štuke sa dubina reka.
Istina je iza tvojih zenica
Rajnovitih, ali ko je ka njoj
Otplovio, više se vratio nije.
Verujem da je pronašao konačište.
PREČISTA KRV
Sutra će osvanuti nikad.
Teško i čežnjivo nikad,
A mi se igramo ćutitelja...
Šapnuše nas reči samome Bogu,
A mi? Udri po bezrečici!
O prečiste li krvi u
Buknulim ti žilama.
Rado bih zanoćio u njima,
Ali ne umem ti to reći.
Dolazi jutro...
Ostaju samo modre stope
Vrele bezrečice.
Ili sam te nemu usnio, ili je samo
Ćutnja odnela slapove krvi naše!
