 | Урош Микулић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
НОЋИЦА
Далеко, у усијаним вертикалама моје
Уснуле љубави, кроз последњу
Њи̑х живота, ти си се указала.
А онда сам се изистински родио.
Морам да законачим у твоме
Осмеху, који ваздиже и м
Мртве штуке са дубина река.
Истина је иза твојих зеница
Рајновитих, али ко је ка њој
Отпловио, више се вратио није.
Верујем да је пронашао коначиште.
ПРЕЧИСТА КРВ
Сутра ће осванути никад.
Тешко и чежњиво никад,
А ми се играмо ћутитеља...
Шапнуше нас речи самоме Богу,
А ми? Удри по безречици!
О пречисте ли крви у
Букнулим ти жилама.
Радо бих заноћио у њима,
Али не умем ти то рећи.
Долази јутро...
Остају само модре стопе
Вреле безречице.
Или сам те нему уснио, или је само
Ћутња однела слапове крви наше!
