|
|
|
 | Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Gradovi i himere
Šesti Gabar[1] Svi mi imamo mestoU kojem smo bili aliSamo dušama predakaRatovima u prošlostiI porodičnim tugovanjem
Knjaževac Stari grad traži svoga pesnikaPokušava da čuje: njegove usne koje se grčeNjegovog oca i majku i svu braćuKoji sada više ne čuju Slavi se, slavi se aOd buke se ništa ne čuje Pesnik se vratioČemu ako ne KatariniMostovima i svakom kamenuVrsni spomenicima sinova i suza Slavi se, slavi se aOd buke se ništa ne čuje Za njim sve odzvanja::Žito koje je niklo iŽdrebe veselo u njiviMala bravica i rosa na njojŠušte grede i vrata porodične kuće Ništa nije mrtvoU tom čudesnom jutanjem povratkuOdlazi i ona tuga i bes iZemlja se pod onom breskvom ohladila
Kada u belome graduBolesnome gradu od kugeTi stigneš kao stranacU gradu koji te još nije poznavaoA nisi ni ti njegaNa trgu visokih zgradaI niskih čelaNa trgu od vrele kaldrmeI belih zubaDelićeš osmehe sa njimaI lepotu grada na NišaviAli ne i sebeJer te tu niko ne želi znati
Beograd[3] Beograde dobro jutroKo je imao sreće da se jutros probudi u BeograduMože smatrati da je za danasDovoljno postigao u životuStari Beograd krenuo je u NoviA Novi u StariKao i svakog jutraMostovi su puni automobilaI jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani Kada utvrde da nijeVratiće se tamo odakle su došli Duško Radović
Zagreb Tamo sam otišao iOstavio te tamo sa njimaLjudima koji su prezreliMoj jezik i moje okoTugu i pesmu
Smiljan Dolazim iz tuđe smrtiU slavu najvećega međ’ namaIako je celog života bioNikola Tesla rođen u SmiljanuOd oca Milutina sveštenika i slugei slabo pismene majke GeorgineSvetu je znan kao lutalica-istraživačSmotani ljubavnik veren za golubicu
Dubrovnik Nekoliko država tvrdi da si njihovTvoje more je po ukusu nepismenih ženaStradun je okićen tugom i tužnim pogledima Ali ti si lep kao danValovi mora se odbijaju od teTi mirno spavaš Snimio si svu lepotu svoje istorijeI vrlo često je slaviš: Ilija CrijevićDžore DržićIvan Dživo GundilićMarin DržićStjepo ĆurđevićDinko Ranjina
Trebinje[4] Danima se nad TrebinjemSmenjuju Bog i ĐavoPamet i srceU nadi da će zavitlatiSlučajne prolaznike Na Trgu pesnikaTa mladež je pogledima merila gradBeli planinski biser TravunijeU želji Slušajući njihove reči SuncuGovorili su najdivniju muzikuZa moj 20. rođendan
Ponovo Trebinje Kiša mi ne da miraPonovo me budi glas staroga gradaKoji se po prvom izlasku sunca sjuri kroz nosPa pored Osman-pašine džamije pravo na trg pesnikaDa tamo spusti glavu pored JovanaVino me zove u tim kafanama iNajleši osmesi tuđih žena i tuđe dece
Hercegovo Išao samo prema tebi i zbogDa bih se sreo sa sobom jerTi si jedan jedini gradI jedna jedina pesmaI jedan jedini stihI jedna jedina rečTi si put Jedan jedini put da se sretnem sa samim sobomDa ispričam sebi sve svoje tajneDa se setim svih pričaKao da su bileOvde a nenegde
Cetinje Kada sam izronio iz polja podno LovćenaOd mene ga je sakrila ‘kakva siva maglaBila ga savila od tuge i bolaVisok i gord jedanJablan me je gled’o To jutro je drhtaloMislio sam da mogu da te napustimStajao si nemoU onoj prokletoj magliU mom poslednjem pogledu si se stopio sa njom
Mostar Telal viče od Mostara gradaTako da ga celi Mostar čujeCeli Mostar a i lepa Ajla „Umro nam je stari pesnikSam i gladan i od tugeKukala mu majka“ Telal viče od Mostaratako viče da se cela zemlja treseCeli Mostar a i lepa Ajla „Vila mu je u snu sinoćSvoj poljubac dalaDa ga smiri i da mu tugu umiri“
Beč Naše će sjene hodati po BečuLutati po dvoru plašiti gospodu 1914 – 1918
Bratislava Nikako da odagnamKo si ti u stvariAno ti si SlovačkaTi siTrnava, Njitra, Trenčin, BratislavaMada kako ja da znam ko si ti u stvariAko te sretnem negde na ulicama BratislaveKako da te prepoznamLik tvoj otisnut u dolinama VahaJe već odavno izgubljena istorija slovačkog narodaIstina je samo usmeno predanjeO lepoti jednog bićaJednog malog narodaSa velikim srcemAno i ti si deo toga naroda
Köln Mnogi su te hvalili– ali ja nećuMnogi su te ulepšavali– ali ja nećuMnogi su te poželeli ponovo– ali ja neću Ti si kao neka nova bolestKost i koža stare slavePrazan leš koji izjeda sebe i drugeCrna rupa koja obasjaPre nego isisa iz nas svaki život
Köln U tebi se mogu nać znatniGalski, Rimski, ŠvabskiTu posebno u blizini obaleGde sada više niko i ne mari Najvišu i najbogatiju si kućuSagradio sinu Božjem da se sadaNi ne čuje pesma anđela većČudna huka glupavih i praznih turista Odlučio si da srušiš sve od muzejaKnjige više nisu bile važneOrlu si zavrnuo vrat iPodigao si fabriku čokolade
Novi Sad Na stanici me je dočekala nesigurnostSumnja da ću dočekati tvoje ruke jerTi ne pripadaš samo meniTo je tvoja volja Novi Sad,Neoplanta,Neusatz,Újvidék. Toga dana sam naučio mnoga imenaTada sam i naučio ime Milutina MatićaDa kada sam čuo zvuk njegovih gusalaStegao sam tvoje srce
[1] Tamo na nepoznatom brdu i U nepoznato vreme a za sve nas Leži kosturnica i mio kraj [2] Vratićeš musesvakiput Zbog knjige i one male sobe [3] Pozajmio sam njegovu lepotu U njemu je lek lepote Pozajmiosamiovupesmu [4] Tamo sam video prvi put kako Sunce silazi Da ogreje i poljubi svoj dete u bradu i oko
|
