|
|
|
 | Dejan Krsman Nikolić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Žurava Žurava... reka koje nema...! U neka stara vremena, splavarenje Žuravom, rečicom koja je tekla kroz Mačvu i selo Glogovac, za nešto veću decu, a bogami i malo mlađe momke, bilo je najveće zadovoljstvo i razbibriga. U vreme kiša kad Žurava nabuja i počne da se otima iz svoga korita - onom istom žestinom kojom se grudi najlepših mačvanskih devojaka otimahu iz uskih jeleka, kod crkve glogovačke, u kolu, za Petrovdan — ukrotiti tu rečicu, bar na ovaj dečiji način, za svakoga od tih malih splavara, značilo je da će za koju godinu zasigurno biti jedan od najboljih momaka u selu. Tako je bilo i onih predratnih, posnih godina, o kojima ću vam pričati, neupamćenih po broju, ali po nemaštini i teškim kišama itekako! U ovoj neobičnoj lepoti nadmetanja i "muškog" dokazivanja uživali su svi mladi Žuravčani koji su imali svoje kolebe* u Starom selu, a ponajviše Žića Krsmanović zvani Orke i Mića Katić — vrli potomak čuvenog buljukbaše i vojvode iz srpskih ustanaka, Sime Katića Prekodrinca. Ovi mladi ispisnici, vrsnici po školi, komšije i kolebari, spuštali su se negde od Markove kolebe gde je Žurava bila najdublja — sve do pod Bogatić... i nazad. Neustrašivi kao i njihovi preci, koji sklanjajući se od turskog zuluma preplivavaše plahovitu Drinu i naseljavaše šumovitu Mačvu, nisu mnogo marili za prekor ili grdnju svojih strogih roditelja... Ovo, tim pre, što je po neki stariji setni kolebar — umišljajaći valjda da je hajdučki jatak ili drinski vuk, a koji se zbog svoje staračke nemoći ne mogaše priključiti tom putešestviju — zaštitnički, prikrivanjem i malim lažima i sam saučestvovao u njihovoj "grešnoj" raboti. Koliko puta su se, bez namere da to zaista učine, usput okupali u ledenoj vodi i koliko puta su bogat ulov šarana vadili iz mokrih prtenih gaća, na žalost potomstva, nigde nije zabeleženo a ni upamćeno... U narodnom predanju sačuvano je jedino to da je "konstruktor" ovog splava bio stari prekaljeni ratnik, solunac, Marko Krsmanović Nikolić. "Tajna" njegove izrade, vekovima prenošena, nije se održala u nemirnim vremenima kao ova priča — no, najvažniji delovi splava zbog kojih su ovi nepokolebljivi splavari, još dugo, dugo nosili posledice u vidu modrih masnica od trnovite šljivine šibe po nogama i turu, nikada nisu zaboravljeni. Bila su to tek tri ili četiri snopa šarovine i jedno poveće krilo plota razgrađeno u Krajčinovića zabranu zbog koga marva upade, satre i pojede sav Kolarića bostan. I kako stari đed Bora Krajčinović upamti i prinese potomstvu, ni Mića, ni Žića Orke, dokazano ponajbolji momci u selu, veštiji čak i od onih iz Danojlića male, na batine se nikada nikome nisu požalili. Jedino za čim su zaista žalili te godine bio je slatki Kolarića bostan.
*Koleba — ustaljeni i nazamenljivi izraz za kolibu u Mačvi. U stara vremena najčešće objekat van naselja, pokriven slamom, za smeštaj ljudi u neposrednoj blizini marve i useva.Prim. autora — ko(d)'leba
|
