|
|
|
 | Дејан Крсман Николић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Журава Журава... река које нема...! У нека стара времена, сплаварење Журавом, речицом која је текла кроз Мачву и село Глоговац, за нешто већу децу, а богами и мало млађе момке, било је највеће задовољство и разбибрига. У време киша кад Журава набуја и почне да се отима из свога корита - оном истом жестином којом се груди најлепших мачванских девојака отимаху из уских јелека, код цркве глоговачке, у колу, за Петровдан — укротити ту речицу, бар на овај дечији начин, за свакога од тих малих сплавара, значило је да ће за коју годину засигурно бити један од најбољих момака у селу. Тако је било и оних предратних, посних година, о којима ћу вам причати, неупамћених по броју, али по немаштини и тешким кишама итекако! У овој необичној лепоти надметања и "мушког" доказивања уживали су сви млади Журавчани који су имали своје колебе* у Старом селу, а понајвише Жића Крсмановић звани Орке и Мића Катић — врли потомак чувеног буљукбаше и војводе из српских устанака, Симе Катића Прекодринца. Ови млади исписници, врсници по школи, комшије и колебари, спуштали су се негде од Маркове колебе где је Журава била најдубља — све до под Богатић... и назад. Неустрашиви као и њихови преци, који склањајући се од турског зулума препливаваше плаховиту Дрину и насељаваше шумовиту Мачву, нису много марили за прекор или грдњу својих строгих родитеља... Ово, тим пре, што је по неки старији сетни колебар — умишљајаћи ваљда да је хајдучки јатак или дрински вук, а који се због своје старачке немоћи не могаше прикључити том путешествију — заштитнички, прикривањем и малим лажима и сам саучествовао у њиховој "грешној" работи. Колико пута су се, без намере да то заиста учине, успут окупали у леденој води и колико пута су богат улов шарана вадили из мокрих пртених гаћа, на жалост потомства, нигде није забележено а ни упамћено... У народном предању сачувано је једино то да је "конструктор" овог сплава био стари прекаљени ратник, солунац, Марко Крсмановић Николић. "Тајна" његове израде, вековима преношена, није се одржала у немирним временима као ова прича — но, најважнији делови сплава због којих су ови непоколебљиви сплавари, још дуго, дуго носили последице у виду модрих масница од трновите шљивине шибе по ногама и туру, никада нису заборављени. Била су то тек три или четири снопа шаровине и једно повеће крило плота разграђено у Крајчиновића забрану због кога марва упаде, сатре и поједе сав Коларића бостан. И како стари ђед Бора Крајчиновић упамти и принесе потомству, ни Мића, ни Жића Орке, доказано понајбољи момци у селу, вештији чак и од оних из Данојлића мале, на батине се никада никоме нису пожалили. Једино за чим су заиста жалили те године био је слатки Коларића бостан.
*Колеба — устаљени и назаменљиви израз за колибу у Мачви. У стара времена најчешће објекат ван насеља, покривен сламом, за смештај људи у непосредној близини марве и усева.Прим. аутора — ко(д)'леба
|
