Jutro. Nešto između. Veče. Zaokružen, ispunjen dan i... Mesec. Godina. Godine. Zaboravljeni razlozi, opravdanja, izmišljen kraj i prizvana radost. Razlozi ili samo jedan. Patetično opravdanje ili nedostatak svega. Jutro, preslikano, identičnim pogledom prostreljeno gašenje noći. Samo oblik koji ostaje u pogledu, prizor je povremeno drugačiji. Razlog je...?
Nešto između, progutano u promicanju i okončano na prelazu između. Neprimetno, uobičajeno, po navici, deo ko zna čega. Veče, ugašeno i skriveno. Igra skrivanja tame i senke. Svako u svom kutku iščekuje ishod, a on je san senke. Prizor nije vrelina koja isparava. Nestao je. Izrezano ogledalo, tlo u odsjaju i samo se nazire u crvenom mesecu.
Zaostala natopljena zemlja nije bara. Senka se ne ogleda u njoj. Okovi iscrtavaju bol. Stežu krv i ostavljaju modre tragove. Razlog je prizor, izbor... Izbor? (Ne)postoji, (ne) vidi se...
