Јутро. Нешто између. Вече. Заокружен, испуњен дан и... Месец. Година. Године. Заборављени разлози, оправдања, измишљен крај и призвана радост. Разлози или само један. Патетично оправдање или недостатак свега. Јутро, пресликано, идентичним погледом прострељено гашење ноћи. Само облик који остаје у погледу, призор je повремено другачији. Разлог је...?
Нешто између, прогутано у промицању и окончано на прелазу између. Неприметно, уобичајено, по навици, део ко зна чега. Вече, угашено и скривено. Игра скривања таме и сенке. Свако у свом кутку ишчекује исход, а он је сан сенке. Призор није врелина која испарава. Нестао је. Изрезано огледало, тло у одсјају и само се назире у црвеном месецу.
Заостала натопљена земља није бара. Сенка се не огледа у њој. Окови исцртавају бол. Стежу крв и остављају модре трагове. Разлог је призор, избор... Избор? (Не)постоји, (не) види се...
