|
|
|
 | Slavica Catić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
TAJNA
Kroz drvored lipa
niz ulicu Marinkovićevu idem,
zvezde me motre sjajem svojim,
a ja, nosim dodire tvoje.
Noć me miluje, dok mi kosa
niz ramena pada,
Po telu se miris naše ljubavi širi,
a oka sopstvenog sjaj vidim.
Tajna si.
Sva radost snova kroz koje se imamo.
Vidimo se srcem,
otvorenih se očiju sanjamo
i ljubav u svoje srce primamo.
Jer, Ti i Ja tek ćemo svašta,
bez pitanja i očekivanja.
Jer, retki pronađu retke samo.
A otkako smo se sreli
oboje smo hteli ljubav da si damo.
Jer srcima smemo.
I...Osmeh je moj
u ceo Tvoj svet stao
DANAS
Pokidale su se strune srca moga
ko strune neke stare violine.
Prošlost kuca.
Nadire plima misli.
Hoću one lepe,probrane…
Kako se vratiti stazama starim?
Kad kažu da im je mesto bas tamo?
Šta hoće, u ovoj noći pokidanih žica
duše moje?
Dokle će najezde misli da se motaju i po
mojoj glavi roje ?
Ko sam?
I gde sam?
I šta ću sutra?
Za sutra ne pitaj, reče mi glas iznutra.
Danas je ovde,
Danas je važno.
Ti, Danas ostavljaš jedan trag.
Trag beskraja koji kreće već od sutra.
DODIR S MIRISOM LIPE
Sobom zamirisaše lipe,
Dodiri se telom prosuše ko kiše.
Rađam se .
Ponovo u svetu čula.
Žena sam.
Osećam ...kao po klaviru
prsti klize....
Pripadam....
Volim tu melodiju,
Volim tu igru.
Plešem...
Mirišu lipe.
Razgolićene i raskopčane misli.
Dopustila sam igri toj
da me vodi .
I ja...plovim.
A Mirišu lipe.
Ponovo rođena kao Žena.
To je magija.
|
