|
|
|
 | Славица Цатић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ТАЈНА
Кроз дрворед липа
низ улицу Маринковићеву идем,
звезде ме мотре сјајем својим,
а ја, носим додире твоје.
Ноћ ме милује, док ми коса
низ рамена пада,
По телу се мирис наше љубави шири,
а ока сопственог сјај видим.
Тајна си.
Сва радост снова кроз које се имамо.
Видимо се срцем,
отворених се очију сањамо
и љубав у своје срце примамо.
Јер, Ти и Ја тек ћемо свашта,
без питања и очекивања.
Јер, ретки пронађу ретке само.
А откако смо се срели
обоје смо хтели љубав да си дамо.
Јер срцима смемо.
И...Осмех је мој
у цео Твој свет стао
ДАНАС
Покидале су се струне срца мога
ко струне неке старе виолине.
Прошлост куца.
Надире плима мисли.
Хоћу оне лепе,пробране…
Како се вратити стазама старим?
Кад кажу да им је место бас тамо?
Шта хоће, у овој ноћи покиданих жица
душе моје?
Докле ће најезде мисли да се мотају и по
мојој глави роје ?
Ко сам?
И где сам?
И шта ћу сутра?
За сутра не питај, рече ми глас изнутра.
Данас је овде,
Данас је важно.
Ти, Данас остављаш један траг.
Траг бескраја који креће већ од сутра.
ДОДИР С МИРИСОМ ЛИПЕ
Собом замирисаше липе,
Додири се телом просуше ко кише.
Рађам се .
Поново у свету чула.
Жена сам.
Осећам ...као по клавиру
прсти клизе....
Припадам....
Волим ту мелодију,
Волим ту игру.
Плешем...
Миришу липе.
Разголићене и раскопчане мисли.
Допустила сам игри тој
да ме води .
И ја...пловим.
А Миришу липе.
Поново рођена као Жена.
То је магија.
|
