detalj slike: KRK Art dizajn

RANAC NA TOČKIĆE

Stavili mi ranac na malena pleća

a meni je težak, ko kamenja vreća.

Nosim deset knjiga od kuće do škole,

a niko, čak ni da pita da l me leđa bole.

Tražio sam ja od tate ranac na točkiće,

jer za teški ovaj teret maleno sam biće.

I svi sa idejom mojom u školi se slažu,

al se boje roditelju da to glasno kažu.

Pa izađoh spremno, ko malo otkriće,

i rekoh im svima: “Hoću ranac na točkiće”.

Nepravda je teška, od kuće do škole,

da ja teret nosim, da me leđa bole.

Sve tate u čudu, a mame se krste,

jer ne znahu da postoji ranac takve vrste.

Odupreh se brzo frci i galami,

rekoh:” Ranac video sam juče na reklami”.

Da sastanak skratim, i da sad ne dužim,

želeo bih starijima koju reč da pružim.

Za rešavanje problema, prilika je lepa,

jer će ranac da se kupi iz njihovog džepa.

Ja mališan i zastupnik ovog malog skupa,

smatram da mi ova molba nije tako glupa.

Nek mi u karijeri bude ovo mrlja,

al zahtevam da se i moj ranac zakotrlja.

MOJ TATA

Moj tata je jako snažan,

i meni je mnogo važan.

Svaki dan se sa mnom igra,

glumi lava, vuka , tigra,

samo osmeh da izmami,

bati, meni, pa i mami.

Tata radi svakog dana,

i to jedina je mana,

jer da se ja malo pitam,

ja bih sa njim da proskitam.

Zato stalno molim mamu,

da mi pravi jaču hranu.

Želim brzo da prohodam,

pa da tati alat dodam.

Da pomognem i ja malo,

Stvarno mi je jako stalo.

Ljubomoran sam na batu,

što na poslu gleda tatu.

Bata tati asistira,

I alat mu često dira,

pa bih i ja malo hteo,

naravno, kad budem smeo.

Sad sam stvarno jako mali

i ne bi mi sada dali.

Zato pijem puno mleka,

da ne budem više beka!

BEBA MRGUD

Ima jedna mrgud beba,

mršti se kad osmeh treba.

Usne neće da razvuče,

taj sa lica osmeh svuče,

pa sve nešto mrko gleda

i nikako da se preda.

Igra mama, igra tata,

igra s njima čak i bata.

Al tvrdoglav to je zvrk,

ma ne mrda čak ni brk.

I ne da se mrgud beba,

jer misli da tako treba.

To posao baš je težak,

da njemu izmame smešak.

Pokušala jedna seka,

al ne vredi, nema leka.

rade zvečke i igračke,

krevelje se čak i mačke,

i pas jedan repom maše,

al njemu ni to ne paše.

Svi izvode kerefeke,

zbog mrguda bebe neke.

Ali ova priča, znaj,

ipak ima srećan kraj!

Pozvali smo jednog deku,

da nasmeje mrgud beku.

Deka reče:’’Ma bez brige,

čitao sam mnoge knjige!’’

Ako neće da se smeši,

onda neko negde greši.

Možda nije lepa bajka,

što je ispričala majka,

ili nije znao tata,

napraviti grad od blata.

Možda nije znala seka,

šta to mnogo voli beka.

I napravi deka zmaja,

pa se začu dečija graja,

u ručice uze beka,

zmaja što mu dade deka,

pa ga vinu u visine,

A zmaj leti, gle miline.

Pa sa zmajem pusti tugu,

nasmeja se svome drugu.

I da nije bilo deke,

Ne bi bilo srećne beke.

Zahvalni su svi i zmaju,

Na ovako srećnom kraju!

PODELITE OVAJ TEKST NA: