 | Slavica Catić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
UMNOŽENO
Dete sam - žena.
Žena - žena.
Prijatelj - žena. I majka - žena.
Ljubavnica žena.
Pesma - žena,
Jer pišem perom.
Ljubav sam.
Magija sam.
Šta tebi više od ovoga treba ?
U meni imaš sve , od onih što bi da te
površno vole.
Jer su jedina samo.
A ja sam deleći sebe ljubavlju pravoj
Umnožila sve ove u meni samoj.
Ima me mnogo u samoj meni.
U meni jednoj.
I meni ženi.
Uvek lepe reči s pažnjom željnoj.
Sve mogu iz mene ove jedne dati.
I zauvek biti tvoja i tebi pripasti.
Pa razmisli samo, da li Magija može biti
svako?!
A ja to jesam,
i ponosna sam, jer privilegija je biti
u meni ova žena.
TRAŽIM
Spušta se magleni veo
tamne vidici,
ulicom lutam kroz hladnoću,
gledam
tražim da te vidim.
Hladnoća mi steže srce
štipa nos i lice,
ulice hladne i duge
koracima šibam nemilice.
Noć mi hladna je drug,
magla mi put skriva,
za ljubav izgubljenu, tvoju
za sve I za nju sam kriva.
Spušta se magleni veo
tamne vidici,
ulicom kroz noć šetam
pogledom tražim da te vidim
PREĆUTI ME
Prećuti me,
i ja ću tebe.
Ostavimo to nešto naše
samo za sebe.
Posle dodira jave,
ponovo ulaziš u tajnu.
U plamenu smo goreli
vatrenih srca i zagrljaja.
Voleli se !
Zastani !
Zaćuti !
Ni reči!
Samo prećuti .
Prećuti me.
