O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Recenzije


MAČVA U SRCU I STIHOVIMA

Slađana Milenković
detalj slike: KRK Art dizajn

MAČVA U SRCU I STIHOVIMA


Prof. dr Slađana Milenković
 
Ime Miomira Filipovića Fiće dugogodišnjeg novinara „Dnevnika“ i „Politike“ i dopisnika i sradnika brojnih listova, saradnika Radio Beograda, više televizija i radija i pokretača i urednika „Seoskih novina“, veoma je poznato u nekad jugoslovenskom, danas srpskom u novinarstvu, a nije nepoznato ni u književnoj javnosti. Za njegovu biografiju vezane su dve značajne teme: selo o kojem piše u oblasti novinarstva i prošlost Srbije i Mačve i iz te teme proizilaze i njegove knjige.
Neobična zbirka pesama novinara i pisca Miomira Filipovića Fiće „Mačva u srcu“ sa zavičajnim, ali univerzalnim motivima predstavlja svojevrstan omaž Mačvi, kao ne samo autorovom zavičaju, već zavičaju mnogih znamenitih ljudi. Predstavljena su sva mesta koja pripadaju Mačvi geografski, a danas su razuđena u nekoliko opština i okruga. Nekadašnji Mačvanski srez polazna je tačka Fićine poezije, u stihovima opisuje kako je svako selo nastalo, odakle mu ime, a ističe i znamenite Mačvane koji su odatle potekli. Svaka kuća u Mačvi i svaka kuća gde žive Mačvani treba da ima ovu knjigu na polici, a čitaoci će poželeti da joj se vraćaju iznova i iznova crpeći iz nje priče o prošlosti, zarad budućnosti. Autor nas vraća u prošlost i priča legende ali i prikazuje istoriju o tome odakle smo, ko smo, dajući nam potokaz kuda treba da idemo.
Poezija Miomira Filipovića Fiće je puna slika i metafora iz rodne  Mačve. On, ne samo da piše uvek pričajući priču o postanku sela, nego i slika rečima. U stihovima je prikazao slike Mačve, njenih sela i ljudi, viđenih svojim poetskim čulima. Mačvu koju Fića nemerljivo voli, slika na sebi svojstven način i tako slikovito prikazuje jedno od najvećih mesta Mačve, Badovince:
Tamo gde je šor dugačak
kao letnji dan...
Kolika je njegova ljubav prema zavičaju pokazuju njegova pevanja o selima i o mačvanskim rekama  i to tako da se čitaocu može učiniti kako je te rečice stavio rame uz rame sa  Dunavom ili Donom. Najveće mesto i prestonica Mačve je Bogatić o kojem Fića lepo kaže:
Nisi samo od meštana
Već si kuća svih Mačvana
Koliko su njegovi stihovi slikoviti i koliko iz njih izbija ljubav prema rodnoj Mačvi, govori i deo pesme o Sovljaku:
U parku kuće stare
biserna Mačva stala
sede Mačvanke na klupama,
a Mačvani iza grmovih astala.
Ovi stihovu odišu melodijom nekakve sete, zamišljenim ljudima nad idealizovanom prošlošću i običajima. Opevao je Fića i znamenite Mačvane i sve precizno iz kog je ko sela, prikazao, što otvara vrata prema njegovoj knjizi u kojoj je sabrao biografije poznatih ljudi iz tog kraja. Neverovatno je koliko Fića svakoga od njih poznaje i koliko toga o njima zna govoreći uvek s ponosom o plodnom i daronosnom tlu Mačve koje iznedri tolike uspešne ljude koji zadužuju sav narod svojim delima i unapređuju život svugde gde se nađu, a i Fiću svakako ubrajamo među njih. Kako su mnogi rekli za tu knjigu: Ti si Fićo sebi podigao spomenik još za života, tako i za stihove možemo reći slično jer ovo su pesme svih nas i o svima nama.
Sakupljač dokumentacije o istoriji Mačve, o ljudima poreklom iz tog kraja, Fića poput Janka Veselinovića, najpoznatijeg pisca iz prošlosti Mačve koristi predanje i dokumenta da piše o ljudima i događajima u Mačvi. Hajduk Stanka, Zeku Buljubašu i borbu drugih hajduka u Crnoj Bari i na Salašu onako kako je opisao Janko Veselinović Fića seli u stihove veličajući slavnu prošlost.
Ovo je zbirka poezije poznatog novinara Miomira Filipovića Fiće, koji je do sada bio veliki ljubitelj poezije, veliki poznavalac pesama koje se uglavnom pišu o selu. Na raznim manifestacijama čiji je učesnik i veoma često jedan od glavnih organizatora, Fića često ume da govori stihove koji su njemi dragi i koje su napisali naši savremenici. Zna bezbroj pesama napamet, ali često zove pesnike na nastupe spajajući nepogrešivim osećajem pisca, pesme i temu ili jubilej manifestacije. Veliki je čitalac, veliki je zaljubljenik u stihove, a sada se i sam oprobao u stihotvoreniju. Tu nije izneverio svoju osnovnu i najveću misiju, a to je veličanje i unapređivanje života na selu u Srbiji. Nema sela u Srbji u kojem ne znaju za Fiću, a on zna svaki sokak i sve znamenite ljude tog mesta. O tome je pisao kao novinar, govorio na radiju, pisao u pričama, a evo sad je i njegova duša progovorila pesmom, propevala u stihovima koje je pisao oduvek, samo mi to nismo znali. Ove stihove piše kao uzdarje Mačvi i poklanja svima nama, ostavljajući ih kao zalog za budućnost.
 





PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"