детаљ слике: КРК Арт дизајн

МАЧВА У СРЦУ И СТИХОВИМА

Проф. др Слађана Миленковић

Име Миомира Филиповића Фиће дугогодишњег новинара „Дневника“ и „Политике“ и дописника и срадника бројних листова, сарадника Радио Београда, више телевизија и радија и покретача и уредника „Сеоских новина“, веома је познато у некад југословенском, данас српском у новинарству, а није непознато ни у књижевној јавности. За његову биографију везане су две значајне теме: село о којем пише у области новинарства и прошлост Србије и Мачве и из те теме произилазе и његове књиге.

Необична збирка песама новинара и писца Миомира Филиповића Фиће „Мачва у срцу“ са завичајним, али универзалним мотивима представља својеврстан омаж Мачви, као не само ауторовом завичају, већ завичају многих знаменитих људи. Представљена су сва места која припадају Мачви географски, а данас су разуђена у неколико општина и округа. Некадашњи Мачвански срез полазна је тачка Фићине поезије, у стиховима описује како је свако село настало, одакле му име, а истиче и знамените Мачване који су одатле потекли. Свака кућа у Мачви и свака кућа где живе Мачвани треба да има ову књигу на полици, а читаоци ће пожелети да јој се враћају изнова и изнова црпећи из ње приче о прошлости, зарад будућности. Аутор нас враћа у прошлост и прича легенде али и приказује историју о томе одакле смо, ко смо, дајући нам потоказ куда треба да идемо.

Поезија Миомира Филиповића Фиће је пуна слика и метафора из родне  Мачве. Он, не само да пише увек причајући причу о постанку села, него и слика речима. У стиховима је приказао слике Мачве, њених села и људи, виђених својим поетским чулима. Мачву коју Фића немерљиво воли, слика на себи својствен начин и тако сликовито приказује једно од највећих места Мачве, Бадовинце:

Тамо где је шор дугачак

кaо летњи дан...

Колика је његова љубав према завичају показују његова певања о селима и о мачванским рекама  и то тако да се читаоцу може учинити како је те речице ставио раме уз раме са  Дунавом или Доном. Највеће место и престоница Мачве је Богатић о којем Фића лепо каже:

Ниси само од мештана

Већ си кућа свих Мачвана

Колико су његови стихови сликовити и колико из њих избија љубав према родној Мачви, говори и део песме о Совљаку:

У парку куће старе

бисерна Мачва стала

седе Мачванке на клупама,

а Мачвани иза грмових астала.

Ови стихову одишу мелодијом некакве сете, замишљеним људима над идеализованом прошлошћу и обичајима. Опевао је Фића и знамените Мачване и све прецизно из ког је ко села, приказао, што отвара врата према његовој књизи у којој је сабрао биографије познатих људи из тог краја. Невероватно је колико Фића свакога од њих познаје и колико тога о њима зна говорећи увек с поносом о плодном и дароносном тлу Мачве које изнедри толике успешне људе који задужују сав народ својим делима и унапређују живот свугде где се нађу, а и Фићу свакако убрајамо међу њих. Како су многи рекли за ту књигу: Ти си Фићо себи подигао споменик још за живота, тако и за стихове можемо рећи слично јер ово су песме свих нас и о свима нама.

Сакупљач документације о историји Мачве, о људима пореклом из тог краја, Фића попут Јанка Веселиновића, најпознатијег писца из прошлости Мачве користи предање и документа да пише о људима и догађајима у Мачви. Хајдук Станка, Зеку Буљубашу и борбу других хајдука у Црној Бари и на Салашу онако како је описао Јанко Веселиновић Фића сели у стихове величајући славну прошлост.

Ово је збирка поезије познатог новинара Миомира Филиповића Фиће, који је до сада био велики љубитељ поезије, велики познавалац песама које се углавном пишу о селу. На разним манифестацијама чији је учесник и веома често један од главних организатора, Фића често уме да говори стихове који су њеми драги и које су написали наши савременици. Зна безброј песама напамет, али често зове песнике на наступе спајајући непогрешивим осећајем писца, песме и тему или јубилеј манифестације. Велики је читалац, велики је заљубљеник у стихове, а сада се и сам опробао у стихотворенију. Ту није изневерио своју основну и највећу мисију, а то је величање и унапређивање живота на селу у Србији. Нема села у Србји у којем не знају за Фићу, а он зна сваки сокак и све знамените људе тог места. О томе је писао као новинар, говорио на радију, писао у причама, а ево сад је и његова душа проговорила песмом, пропевала у стиховима које је писао одувек, само ми то нисмо знали. Ове стихове пише као уздарје Мачви и поклања свима нама, остављајући их као залог за будућност.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: