О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


МАЧВА У СРЦУ И СТИХОВИМА

Слађана Миленковић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

МАЧВА У СРЦУ И СТИХОВИМА


Проф. др Слађана Миленковић
 
Име Миомира Филиповића Фиће дугогодишњег новинара „Дневника“ и „Политике“ и дописника и срадника бројних листова, сарадника Радио Београда, више телевизија и радија и покретача и уредника „Сеоских новина“, веома је познато у некад југословенском, данас српском у новинарству, а није непознато ни у књижевној јавности. За његову биографију везане су две значајне теме: село о којем пише у области новинарства и прошлост Србије и Мачве и из те теме произилазе и његове књиге.
Необична збирка песама новинара и писца Миомира Филиповића Фиће „Мачва у срцу“ са завичајним, али универзалним мотивима представља својеврстан омаж Мачви, као не само ауторовом завичају, већ завичају многих знаменитих људи. Представљена су сва места која припадају Мачви географски, а данас су разуђена у неколико општина и округа. Некадашњи Мачвански срез полазна је тачка Фићине поезије, у стиховима описује како је свако село настало, одакле му име, а истиче и знамените Мачване који су одатле потекли. Свака кућа у Мачви и свака кућа где живе Мачвани треба да има ову књигу на полици, а читаоци ће пожелети да јој се враћају изнова и изнова црпећи из ње приче о прошлости, зарад будућности. Аутор нас враћа у прошлост и прича легенде али и приказује историју о томе одакле смо, ко смо, дајући нам потоказ куда треба да идемо.
Поезија Миомира Филиповића Фиће је пуна слика и метафора из родне  Мачве. Он, не само да пише увек причајући причу о постанку села, него и слика речима. У стиховима је приказао слике Мачве, њених села и људи, виђених својим поетским чулима. Мачву коју Фића немерљиво воли, слика на себи својствен начин и тако сликовито приказује једно од највећих места Мачве, Бадовинце:
Тамо где је шор дугачак
кaо летњи дан...
Колика је његова љубав према завичају показују његова певања о селима и о мачванским рекама  и то тако да се читаоцу може учинити како је те речице ставио раме уз раме са  Дунавом или Доном. Највеће место и престоница Мачве је Богатић о којем Фића лепо каже:
Ниси само од мештана
Већ си кућа свих Мачвана
Колико су његови стихови сликовити и колико из њих избија љубав према родној Мачви, говори и део песме о Совљаку:
У парку куће старе
бисерна Мачва стала
седе Мачванке на клупама,
а Мачвани иза грмових астала.
Ови стихову одишу мелодијом некакве сете, замишљеним људима над идеализованом прошлошћу и обичајима. Опевао је Фића и знамените Мачване и све прецизно из ког је ко села, приказао, што отвара врата према његовој књизи у којој је сабрао биографије познатих људи из тог краја. Невероватно је колико Фића свакога од њих познаје и колико тога о њима зна говорећи увек с поносом о плодном и дароносном тлу Мачве које изнедри толике успешне људе који задужују сав народ својим делима и унапређују живот свугде где се нађу, а и Фићу свакако убрајамо међу њих. Како су многи рекли за ту књигу: Ти си Фићо себи подигао споменик још за живота, тако и за стихове можемо рећи слично јер ово су песме свих нас и о свима нама.
Сакупљач документације о историји Мачве, о људима пореклом из тог краја, Фића попут Јанка Веселиновића, најпознатијег писца из прошлости Мачве користи предање и документа да пише о људима и догађајима у Мачви. Хајдук Станка, Зеку Буљубашу и борбу других хајдука у Црној Бари и на Салашу онако како је описао Јанко Веселиновић Фића сели у стихове величајући славну прошлост.
Ово је збирка поезије познатог новинара Миомира Филиповића Фиће, који је до сада био велики љубитељ поезије, велики познавалац песама које се углавном пишу о селу. На разним манифестацијама чији је учесник и веома често један од главних организатора, Фића често уме да говори стихове који су њеми драги и које су написали наши савременици. Зна безброј песама напамет, али често зове песнике на наступе спајајући непогрешивим осећајем писца, песме и тему или јубилеј манифестације. Велики је читалац, велики је заљубљеник у стихове, а сада се и сам опробао у стихотворенију. Ту није изневерио своју основну и највећу мисију, а то је величање и унапређивање живота на селу у Србији. Нема села у Србји у којем не знају за Фићу, а он зна сваки сокак и све знамените људе тог места. О томе је писао као новинар, говорио на радију, писао у причама, а ево сад је и његова душа проговорила песмом, пропевала у стиховима које је писао одувек, само ми то нисмо знали. Ове стихове пише као уздарје Мачви и поклања свима нама, остављајући их као залог за будућност.
 





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"