detalj slike: KRK Art dizajn

Medenjaci

Miris na detinjstvo

sačuvaše slasni,

bilo da su prazni

il' oni ukrasni.

U ručici nežno

kao dragulj stoje,

do usta su blizu,

ipak se ne boje.

Umesiće majka

tonu medenjaka,

sladiće se svako

ko svrati na kratko.

Najlepši su oni

što odstoje duže,

al' ručice same

ka njima se pruže.

Umesiće baka

tonu medenjaka,

sjatiće se družina

to je slasna užina.

Ukrašeni, fini,

krupniji i mini,

sve to nije bitno

dok ne ostane

medenjaka sitno.

Zato, nek ustanovi

kuća svaka

Dan medenjaka!

Ko sam ja

Samo ja sam bitan.

Samo ja sam važan.

To je iskaz

vrlo lažan!

Ja sam faca.

Ti si ništa.

Ta misao

decu truje.

Imam sve,

a prazan ječim.

Kako tugu

da izlečim?

Daruj, grli,

ruku pruži.

Samoća ne zna

da se druži!

Slika

Sakrio sam sliku staru,

pronađenu u ormaru.

Na slici su deka, baka.

Nasmejana lica draga.

Kad sam tužan ili sam

sliku gledam, grlim, ljubim,

hoću s bakom

da se družim.

Kad igračke prospem,

deki i baki uputim osmeh.

Da se priča lepih sete,

kad je deka bio dete.

Sakrio sam sliku staru

pa je mazim, ćutim.

Čekam svete, kad će

kako znaju da dolete!

Oni dečju dušu znaju

da uteše i ohrabre

u jednome zagrljaju.

PODELITE OVAJ TEKST NA: