детаљ слике: КРК Арт дизајн

Медењаци

Мирис на детињство

сачуваше сласни,

било да су празни

ил' они украсни.

У ручици нежно

као драгуљ стоје,

до уста су близу,

ипак се не боје.

Умесиће мајка

тону медењака,

сладиће се свако

ко сврати на кратко.

Најлепши су они

што одстоје дуже,

ал' ручице саме

ка њима се пруже.

Умесиће бака

тону медењака,

сјатиће се дружина

то је сласна ужина.

Украшени, фини,

крупнији и мини,

све то није битно

док не остане

медењака ситно.

Зато, нек установи

кућа свака

Дан медењака!

Ко сам ја

Само ја сам битан.

Само ја сам важан.

То је исказ

врло лажан!

Ја сам фаца.

Ти си ништа.

Та мисао

децу трује.

Имам све,

а празан јечим.

Како тугу

да излечим?

Даруј, грли,

руку пружи.

Самоћа не зна

да се дружи!

Слика

Сакрио сам слику стару,

пронађену у ормару.

На слици су дека, бака.

Насмејана лица драга.

Кад сам тужан или сам

слику гледам, грлим, љубим,

хоћу с баком

да се дружим.

Кад играчке проспем,

деки и баки упутим осмех.

Да се прича лепих сете,

кад је дека био дете.

Сакрио сам слику стару

па је мазим, ћутим.

Чекам свете, кад ће

како знају да долете!

Они дечју душу знају

да утеше и охрабре

у једноме загрљају.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: