detalj slike: KRK Art dizajn

Prazna, uokvirena tama u ramu

     Jedno lutanje je bilo sudbonosno. Pokazaće vreme, ili je sve plod iskrivljene mašte. Uprljana, razmazana svetlost, hladni, gordi pogled posustao je i dotakao je privid-stvarnost. Snežni prizor nepregledne ograničenosti sjajio je u ogledalu zubatog sunca. Eho nije odjekivao, tišina je spavala i sve je bilo iščekivanje. Kraj desne usne otisnuo je jedva vidljiv znak, kao da se led otapa. I glas, kao uzdah, krenuo bi u susret nedoumicama. Premišljanje? Ćutanje? Odustajanje... Još jednom.

     Prelazak plitke reke, vlažna stopala i osmeh.

     „Miris me omamio. Miris kože, još nepotpun, i  to lutanje pogleda. Hladno ti je lik otisnut, ali slutim da vatru skrivaš. Nikada nisam pomislila da ću ovo reći, a govorim i...“

       On je tu, ona je tu, ali  ne osmehuje se, ne likuje. Ćuti, pogledom ne odgovara.

        „Rekoh... Ledena vatra, ali osluškujem i nemir prstiju vidim...“

        „Dobro došla!“

        Iskrala se iz ogledala, zakoračila i ubrzo pobegla. Pogled je vreo, ili vrelina  topi pogled? I vatreno sunce se gasi, on nemir skriva i iščekuje. Ćutanje, gordost je izbrisana. Gordost se rodila. Korak je klizio u ogledalo. Bekstvo je skrivano i čekao se trenutak... Prstima je iscrtao okvir koji je ispunila prazna tama. On, divio se svom remek delu. Nije znao da zna da je remek delo nosio na praznim rukama.

PODELITE OVAJ TEKST NA: