|
|
|
DA JE NA MARSU BILO BI TEŽE  | Ljiljana Klajić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
VRTIĆ
Tamo me vode da steknem znanje,navike lepe, fine manire.Da slušam priče, savete, pesme...Naučim šta se sme, a šta ne sme!Svakoga jutra mama me budi,oblači novo, čisto odelo,a usput priča kako je važno,pojesti sve što se spremi za jelo.
Zdrava je hrana presudno važna!Pojedi uvek povrće, voće...Jer samo tako brzo se raste!Da bude mali, ko to još hoće?I stalno slušam te iste reči,kako se bolest ishranom leči,kako su reči uvod u znanje,kako se vežba lepo čitanje...
A ja u stvari u vrtić žurimda vidim jednu prelepu Ninu!Ona me muči, mislima šeta,pa bih ja za njom i na kraj sveta!A mama misli željan sam znanja,nedostaju mi Vlada i Vanja!
S njima se družim, nije da nije,al' moje srce za Ninom bije!Sreća što vrtić nije daleko,pa mogu brzo da stignem tamo!Da je na Marsu bilo bi teže,al' nije problem kad ljubav veže!
ISTINA
Kad Marka vidim, ja se postidim!Obrazi gore, uši crvene,srce treperi, baš je po meri-sve što on kaže, čak i da slaže!
I ne znam kako?Uvek me zbuni,taj pogled smeđi, lešnik u oku.Pa i da neću i da se ne sme,ja bih o njemu pisala pesme…
On za to ne zna, pa zbija šale,kako su čudne te moje rime!Pa se još pita ko je taj dečak,što mu u pesmi ne pišem ime?
Odmahnem glavom...Ja to tek tako,pišem o onom što stvarno nije!A on se čudi, zagleda, čita,i ipak uvek iznova pita...
Pa zar se može pisati takoo nečem što se desilo nije?Zar nije čudno što i ta pesmaizgleda kao da nešto krije?
Nije to tako, prekinem sumnje,samo se tebi odnekud čini.Druga će biti potpuno jasna,posvetiću je suštoj istini!
DIJAGNOZA
Ostao je jednog dana Strahinja kod kuće,bilo mu je dosadno i pomalo vruće...U vrtić se nije išlo, praznični je dan,seka šeta s drugaricom, mama sprema stan.
Slatkiša u izobilju zatekao on,prejeo se poslastica, hoda kao slon...Stomak ga je ubrzo zaboleo silno,pozvao je u pomoć mamicu umilno!
Mama ne zna uzrok bola, šta Srahinju muči,jedino se čuje da mu stomak buči.Bunilo se celo telo zbog postupka tog,uplašeni Strahinja zvao tatu svog!
Sad i tata brižno nad Strahinjom stoji,grčeve i uzdahe Strahinjine broji...Nema druge, kod lekara sad se sprema, hita,mora doktor čudne znake bola da pročita.
Gledao je, slušao je doktor ove zvuke,
kad izreče dijagnozu-eto čuda, bruke!Slatkiši su uzrok ovog čudnog bola,ovo neka bude, zauvek mu škola!
Meru i red kad se sladi odsada nek ima,takve bolesnike, doktor i ne prima!Povrće i voće njemu treba dati,zabraniti slatko, dok i sam ne shvati.
Prejedanja slatkišima više neće biti,nijedna se prevara ne može sakriti!
|
