детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВРТИЋ 

Тамо ме воде да стекнем знање,

навике лепе, фине манире.

Да слушам приче, савете, песме...

Научим шта се сме, а шта не сме!

Свакога јутра мама ме буди,

облачи ново, чисто одело,

а успут прича како је важно,

појести све што се спреми за јело.

Здрава је храна пресудно важна!

Поједи увек поврће, воће...

Јер само тако брзо се расте!

Да буде мали, ко то још хоће?

И стално слушам те исте речи,

како се болест исхраном лечи,

како су речи увод у знање,

како се вежба лепо читање...

А ја у ствари у вртић журим

да видим једну прелепу Нину!

Она ме мучи, мислима шета,

па бих ја за њом и на крај света!

А мама мисли жељан сам знања,

недостају ми Влада и Вања!

С њима се дружим, није да није,

ал' моје срце за Нином бије!

Срећа што вртић није далеко,

па могу брзо да стигнем тамо!

Да је на Марсу било би теже,

ал' није проблем кад љубав веже!

ИСТИНА

Кад Марка видим, ја се постидим!

Образи горе, уши црвене,

срце трепери, баш је по мери-

све што он каже, чак и да слаже!

И не знам како?

Увек ме збуни,

тај поглед смеђи, лешник у оку.

Па и да нећу и да се не сме,

ја бих о њему писала песме…

Он за то не зна, па збија шале,

како су чудне те моје риме!

Па се још пита ко је тај дечак,

што му у песми не пишем име?

Одмахнем главом...

Ја то тек тако,

пишем о оном што стварно није!

А он се чуди, загледа, чита,

и ипак увек изнова пита...

Па зар се може писати тако

о нечем што се десило није?

Зар није чудно што и та песма

изгледа као да нешто крије?

Није то тако, прекинем сумње,

само се теби однекуд чини.

Друга ће бити потпуно јасна,

посветићу је суштој истини!

ДИЈАГНОЗА

Остао је једног дана Страхиња код куће,

било му је досадно и помало вруће...

У вртић се није ишло, празнични је дан,

сека шета с другарицом, мама спрема стан.

Слаткиша у изобиљу затекао он,

прејео се посластица, хода као слон...

Стомак га је убрзо заболео силно,

позвао је у помоћ мамицу умилно!

Мама не зна узрок бола, шта Срахињу мучи,

једино се чује да му стомак бучи.

Бунило се цело тело због поступка тог,

уплашени Страхиња звао тату свог!

Сад и тата брижно над Страхињом стоји,

грчеве и уздахе Страхињине броји...

Нема друге, код лекара сад се спрема, хита,

мора доктор чудне знаке бола да прочита.

 Гледао је, слушао је доктор ове звуке,

кад изрече дијагнозу-ето чуда, бруке!

Слаткиши су узрок овог чудног бола,

ово нека буде, заувек му школа!

Меру и ред кад се слади одсада нек има,

такве болеснике, доктор и не прима!

Поврће и воће њему треба дати,

забранити слатко, док и сам не схвати.

Преједања слаткишима више неће бити,

ниједна се превара не може сакрити!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: