detalj slike: KRK Art dizajn

Decembar

K'o Indijanac decembar blatom obraze briše

Na ratnu igru, u kojoj gubi, opet se sprema.

I otkad pamtim, možda i duže, padaju kiše.

Pahulje bele meni su draže, ali njih nema.

Mozda će noćas, kad ponoć bane u mirno selo,

Kada se s krova, na prozor spusti tišina pusta,

Možda će noćas, ipak, obući belo odelo

I vazduh posut' najgušćim snegom iz svojih usta.

U osvit zore padaće kao kroz retko sito

i sve će pokrit', krovove, klupe i krive grane,

Pokriće njive u kojim spava ozimo žito,

da ušuškano sačeka prve proleća dane.

Možda će noćas u rojevima pahulje nežne,

Što svojim plesom kroz vazduh bele goblene vezu.

U sliku zime ucrtaj puste ulice snežne,

Ozeble jelke i jednu srebrom posutu brezu.

Poklon

U skromnom maniru

(Jer sam takvo dete),

Ne želim poklone,

Ukrase, konfete.

Neću telefone,

Skupe računare,

Mogu još da nosim

I patike stare.

Neću da na rate

Dok mi "zvezde skineš"

Odvajaš od plate,

Za račune brineš.

Opusti se mama

Imam sve što treba,

Tebe, tatu, brata

I ljubav do neba.

PODELITE OVAJ TEKST NA: