детаљ слике: КРК Арт дизајн

Децембар

К'о Индијанац децембар блатом образе брише

На ратну игру, у којој губи, опет се спрема.

И откад памтим, можда и дуже, падају кише.

Пахуље беле мени су драже, али њих нема.

Мозда ће ноћас, кад поноћ бане у мирно село,

Када се с крова, на прозор спусти тишина пуста,

Можда ће ноћас, ипак, обући бело одело

И ваздух посут' најгушћим снегом из својих уста.

У освит зоре падаће као кроз ретко сито

и све ће покрит', кровове, клупе и криве гране,

Покриће њиве у којим спава озимо жито,

да ушушкано сачека прве пролећа дане.

Можда ће ноћас у ројевима пахуље нежне,

Што својим плесом кроз ваздух беле гоблене везу.

У слику зиме уцртај пусте улице снежне,

Озебле јелке и једну сребром посуту брезу.

Поклон

У скромном маниру

(Јер сам такво дете),

Не желим поклоне,

Украсе, конфете.

Нећу телефоне,

Скупе рачунаре,

Могу још да носим

И патике старе.

Нећу да на рате

Док ми "звезде скинеш"

Одвајаш од плате,

За рачуне бринеш.

Опусти се мама

Имам све што треба,

Тебе, тату, брата

И љубав до неба.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: