ZIMA

Al' je zima balerina,

čim poskoči, sve zabeli,

iz oblaka sneg prosipa

da svu decu razveseli.

I oblak je baletan,

čim poskoči, baca sneg,

zove decu sa sankama:

Penjite se svi na breg!

Kakve zimske čarolije,

vila od njih lepša nije,

balerine pahuljice

na dečije sleću lice.

Noseve im golicaju,

pa pregršti smeha ima,

mraz ih štipa al ne mari

složno viču: Stigla zima!

KEREFEKA

Pasje vreme, baka kaže,

nije bako, samo veje,

šta me briga za mećavu,

iz peći me vatra greje.

Kako steže, baka kaže,

nije bako, samo veje,

šta me briga za mraz, zimu,

kad me topla supa greje.

Kerefeko! Baka kaže.

Nije bako, tvoje milo.

Ali jeste,

najviše me ipak greje,

najtoplije tvoje krilo!

SNEŠKO

Imam jednog Sneška,

stalno mi se smeška,

kao da mu hladno nije,

mora da je greška!

Ujutru se smeje,

i u podne isto,

i s večeri stalno,

nisam s njim načisto.

Deluje banalno,

smeje mi se stalno!

Kako može neko,

ko u nekom vicu,

dok ga zima grize,

da sve to istrpi

s osmehom na licu?

Al se onda setim,

stvarno nije greška,

pa ja sam od snega

napravila Sneška!

S prezimenom Belić,

gospodin se smeje,

jer jedino postoji

dok sneg veje, veje!

PODELITE OVAJ TEKST NA: