ЗИМА

Ал' је зима балерина,

чим поскочи, све забели,

из облака снег просипа

да сву децу развесели.

И облак је балетан,

чим поскочи, баца снег,

зове децу са санкама:

Пењите се сви на брег!

Какве зимске чаролије,

вила од њих лепша није,

балерине пахуљице

на дечије слећу лице.

Носеве им голицају,

па прегршти смеха има,

мраз их штипа ал не мари

сложно вичу: Стигла зима!

КЕРЕФЕКА

Пасје време, бака каже,

није бако, само веје,

шта ме брига за мећаву,

из пећи ме ватра греје.

Како стеже, бака каже,

није бако, само веје,

шта ме брига за мраз, зиму,

кад ме топла супа греје.

Керефеко! Бака каже.

Није бако, твоје мило.

Али јесте,

највише ме ипак греје,

најтоплије твоје крило!

СНЕШКО

Имам једног Снешка,

стално ми се смешка,

као да му хладно није,

мора да је грешка!

Ујутру се смеје,

и у подне исто,

и с вечери стално,

нисам с њим начисто.

Делује банално,

смеје ми се стално!

Како може неко,

ко у неком вицу,

док га зима гризе,

да све то истрпи

с осмехом на лицу?

Ал се онда сетим,

стварно није грешка,

па ја сам од снега

направила Снешка!

С презименом Белић,

господин се смеје,

јер једино постоји

док снег веје, веје!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: