detalj slike: KRK Art dizajn

Tesla – dete groma

U olujnoj jednoj noći

Nikola će na svet doći.

Rodiće ga majka Đuka,

biće njena desna ruka.

Munja sevnu u blizini,

Tesla zasja na belini.

Zbog tog treska i proloma

nazvaše ga dete groma.

Otac sina učio je svoga

da dar uma dolazi od Boga,

u Božiju da veruje moć

od Boga da traži pomoć.

Beše Nidža dete vešto,

otkrivao stalno nešto;

a mazeći svoga mačka,

otkrio je tajnu zračka

i zato je sutradan

izmislio gromobran,

od žice ga sačinio,

sve munjice sakupio.

A onda je jednog dana

stao ispod kišobrana:

umesto da leti gore,

on polete s krova dole.

Usred dana zvezde vide,

od pada mu uši bride,

nastala je silna dreka.

Izum mora da sačeka.

U svet zato on će poći

da isproba svoje moći

i uzeće snagu gromu,

daće njega svakom domu.

Teslin um na scenu stupa

strujom zemlju da okupa

do Smiljana, rodne Like,

sinu svetlost Amerike.

Zato nema drugog gesla:

genije je post’o Tesla,

zna za njega svako dete,

prvi čovek je planete.

Pupin na putu

U Banatu, u selu Idvoru,

ne na belom dvoru,

rodio se sinčić Pupin

Konstantinov i Olimpijadin.

Rastao je uz ovčice

i gledao u zvezdice

pašnjake je mirisao,

životu tražio smisao.

Kad ostavi Pupin ovce,

putem krete ne za novce

već da traži ono znanje

što je veće no imanje.

Znanje će mu dati moć,

svetlost što obasja noć,

lestve zlatne one prave

što vode do večne slave.

Put iz sela i pašnjaka

vodi ga do učenjaka.

Dostig’o je mnoga znanja

vredna svakog poštovanja.

Kad je stek’o znanje celo,

u rodno se vrati selo,

livadama, svom Idvoru,

svojoj zemlji, svome dvoru.

Zejtinlik

U Solunu grob do groba,

spomenik na prošlo doba,

tu junaci mrtvi leže,

sudbina ih ista veže.

Branili su zemlju svoju

i slobodu, dete, tvoju,

zato pamti šta je bilo

da se ne bi ponovilo.

Na njih pazi deda Đorđe,

svako jutro grobljem prođe,

lepe reči njima zbori,

s godinama on se bori.

Nasledio oca Savu

da pronosi srpsku slavu,

saginje pred njima glavu

i grobnicu pamti plavu.

Nezaborav

Čitaj knjige, dete moje,

i zapamti sve heroje.

Živote su oni dali

da bi Srbi postojali.

Bolje mrtav nego rob do veka,

sloboda je dostojna čoveka,

verovahu u to oni slepo

kad im zemlja pokri lice lepo.

K’o i tebe rodila ih majka,

zelene ih uze ratna hajka.

Videti ih nikad više neće,

dok su žive paliće im sveće.

Zato slavi sve srpske heroje,

nek im oči budu oči tvoje.

Pripovedaj priče svojoj deci

koji su im bili slavni preci.

U zaborav ako ikad padne

sećanje na teške ratne dane,

izdali smo majke tih junaka

i poprišta velikih bitaka.

U amanet ostavljam ti priču

o slobodi kojoj Srbi kliču.

Prenosite sa oca na sina,

nek se pamti slavna otadžbina.

Dušo mala, za rat još ti ne znaš,

Boga moli da nikad ne saznaš

jer strašnijeg nigda nema jada

od zla mračnog svetom kad zavlada.

Frula javorova

Pod prstima moga dede

kao mače frula prede.

Iz frulice zvuci lete,

a sluša ih svako dete.

I pastiri tada ćute,

neće dedu da naljute.

Iz daljine ovce bleje,

frulu čuju lepe seje:

na livadi punoj rose

igraju im noge bose.

Kad mu kosa posta seda,

predade mi frulu deda

da je čuvam i da sviram,

njom zavičaj da dozivam.

Ali, avaj, sudbo kleta,

strela neka odapeta

otera me s rodne grude

među tuđe, strane ljude.

Kad mi bude kosa seda,

kome frula da se preda?

PODELITE OVAJ TEKST NA: