О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања





Поезија
Проза
Празнични караван 2023/24













Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Дечји кутак


ФРУЛА ЈАВОРОВА

Гордана Петковић Лаковић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Тесла – дете грома


У олујној једној ноћи
Никола ће на свет доћи.
Родиће га мајка Ђука,
биће њена десна рука.

Муња севну у близини,
Тесла засја на белини.
Због тог треска и пролома
назваше га дете грома.

Отац сина учио је свога
да дар ума долази од Бога,
у Божију да верује моћ
од Бога да тражи помоћ.

Беше Ниџа дете вешто,
откривао стално нешто;
а мазећи свога мачка,
открио је тајну зрачка

и зато је сутрадан
измислио громобран,
од жице га сачинио,
све муњице сакупио.

А онда је једног дана
стао испод кишобрана:
уместо да лети горе,
он полете с крова доле.

Усред дана звезде виде,
од пада му уши бриде,
настала је силна дрека.
Изум мора да сачека.

У свет зато он ће поћи
да испроба своје моћи
и узеће снагу грому,
даће њега сваком дому.

Теслин ум на сцену ступа
струјом земљу да окупа
до Смиљана, родне Лике,
сину светлост Америке.

Зато нема другог гесла:
геније је пост’о Тесла,
зна за њега свако дете,
први човек је планете.




Пупин на путу


У Банату, у селу Идвору,
не на белом двору,
родио се синчић Пупин
Константинов и Олимпијадин.

Растао је уз овчице
и гледао у звездице
пашњаке је мирисао,
животу тражио смисао.

Кад остави Пупин овце,
путем крете не за новце
већ да тражи оно знање
што је веће но имање.

Знање ће му дати моћ,
светлост што обасја ноћ,
лестве златне оне праве
што воде до вечне славе.

Пут из села и пашњака
води га до учењака.
Достиг’о је многа знања
вредна сваког поштовања.

Кад је стек’о знање цело,
у родно се врати село,
ливадама, свом Идвору,
својој земљи, своме двору.




Зејтинлик


У Солуну гроб до гроба,
споменик на прошло доба,
ту јунаци мртви леже,
судбина их иста веже.

Бранили су земљу своју
и слободу, дете, твоју,
зато памти шта је било
да се не би поновило.

На њих пази деда Ђорђе,
свако јутро гробљем прође,
лепе речи њима збори,
с годинама он се бори.

Наследио оца Саву
да проноси српску славу,
сагиње пред њима главу
и гробницу памти плаву.




Незаборав


Читај књиге, дете моје,
и запамти све хероје.
Животе су они дали
да би Срби постојали.

Боље мртав него роб до века,
слобода је достојна човека,
вероваху у то они слепо
кад им земља покри лице лепо.

К’о и тебе родила их мајка,
зелене их узе ратна хајка.
Видети их никад више неће,
док су живе палиће им свеће.

Зато слави све српске хероје,
нек им очи буду очи твоје.
Приповедај приче својој деци
који су им били славни преци.

У заборав ако икад падне
сећање на тешке ратне дане,
издали смо мајке тих јунака
и попришта великих битака.

У аманет остављам ти причу
о слободи којој Срби кличу.
Преносите са оца на сина,
нек се памти славна отаџбина.

Душо мала, за рат још ти не знаш,
Бога моли да никад не сазнаш
јер страшнијег нигда нема јада
од зла мрачног светом кад завлада.




Фрула јаворова


Под прстима мога деде
као маче фрула преде.

Из фрулице звуци лете,
а слуша их свако дете.

И пастири тада ћуте,
неће деду да наљуте.

Из даљине овце блеје,
фрулу чују лепе сеје:

на ливади пуној росе
играју им ноге босе.

Кад му коса поста седа,
предаде ми фрулу деда

да је чувам и да свирам,
њом завичај да дозивам.

Али, авај, судбо клета,
стрела нека одапета

отера ме с родне груде
међу туђе, стране људе.

Кад ми буде коса седа,
коме фрула да се преда?







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"