|
|
| Гордана Петковић Лаковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Тесла – дете грома
У олујној једној ноћиНикола ће на свет доћи.Родиће га мајка Ђука,биће њена десна рука.
Муња севну у близини,Тесла засја на белини.Због тог треска и проломаназваше га дете грома.
Отац сина учио је свога да дар ума долази од Бога,у Божију да верује моћ од Бога да тражи помоћ.
Беше Ниџа дете вешто,откривао стално нешто;а мазећи свога мачка,открио је тајну зрачка
и зато је сутрадан измислио громобран,од жице га сачинио, све муњице сакупио.
А онда је једног данастао испод кишобрана:уместо да лети горе, он полете с крова доле.
Усред дана звезде виде,од пада му уши бриде,настала је силна дрека.Изум мора да сачека.
У свет зато он ће поћида испроба своје моћии узеће снагу грому,даће њега сваком дому.
Теслин ум на сцену ступаструјом земљу да окупадо Смиљана, родне Лике,сину светлост Америке.
Зато нема другог гесла:геније је пост’о Тесла,зна за њега свако дете,први човек је планете.
Пупин на путу
У Банату, у селу Идвору,не на белом двору,родио се синчић ПупинКонстантинов и Олимпијадин.
Растао је уз овчицеи гледао у звездицепашњаке је мирисао,животу тражио смисао.
Кад остави Пупин овце,путем крете не за новцевећ да тражи оно знањешто је веће но имање.
Знање ће му дати моћ,светлост што обасја ноћ,лестве златне оне правешто воде до вечне славе.
Пут из села и пашњакаводи га до учењака.Достиг’о је многа знањавредна сваког поштовања.
Кад је стек’о знање цело, у родно се врати село,ливадама, свом Идвору,својој земљи, своме двору.
Зејтинлик
У Солуну гроб до гроба, споменик на прошло доба, ту јунаци мртви леже, судбина их иста веже.
Бранили су земљу своју и слободу, дете, твоју, зато памти шта је било да се не би поновило.
На њих пази деда Ђорђе,свако јутро гробљем прође,лепе речи њима збори,с годинама он се бори.
Наследио оца Савуда проноси српску славу,сагиње пред њима главуи гробницу памти плаву.
Незаборав
Читај књиге, дете моје,и запамти све хероје.Животе су они далида би Срби постојали.
Боље мртав него роб до века,слобода је достојна човека,вероваху у то они слепокад им земља покри лице лепо.
К’о и тебе родила их мајка,зелене их узе ратна хајка.Видети их никад више неће,док су живе палиће им свеће.
Зато слави све српске хероје, нек им очи буду очи твоје. Приповедај приче својој деци који су им били славни преци.
У заборав ако икад паднесећање на тешке ратне дане,издали смо мајке тих јунакаи попришта великих битака.
У аманет остављам ти причуо слободи којој Срби кличу.Преносите са оца на сина,нек се памти славна отаџбина.
Душо мала, за рат још ти не знаш,Бога моли да никад не сазнашјер страшнијег нигда нема јадаод зла мрачног светом кад завлада.
Фрула јаворова
Под прстима мога дедекао маче фрула преде.
Из фрулице звуци лете,а слуша их свако дете.
И пастири тада ћуте,неће деду да наљуте.
Из даљине овце блеје,фрулу чују лепе сеје:
на ливади пуној росе играју им ноге босе.
Кад му коса поста седа,предаде ми фрулу деда
да је чувам и да свирам,њом завичај да дозивам.
Али, авај, судбо клета,стрела нека одапета
отера ме с родне грудемеђу туђе, стране људе.
Кад ми буде коса седа,коме фрула да се преда?
|