detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - PERU

Dr SIMO JELAČA

Predgovor

Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.

Bilo bi previše uključiti svaku zemlju, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.

Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.

Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.

Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.

Autor

PERU

KULTURA I NARODNI OBIČAJI

Činjenice i statistika

.

Stanovništvo: 30 miliona

Glavni grad: Lima, 10 miliona stanovnika.

Površina: 1.285.216 kvadratnih kilometara.

Lokacija: Zapadna Južna Amerika, graniči sa južnim Tihim okeanom, između Čilea i Ekvadora. Graniči se sa Ekvadorom i Kolumbijom na severu, Brazilom i Bolivijom na istoku.

Jezici: španski 84,1%, kečua 13%, ajmara 1,7%, ašaninka 0,2%, ostali amazonski 0,7% i ostali 0,2%.

Stanovništvo Lime

Procenjuje se da populacija Lime iznosi 10 miliona ljudi koji žive u 43 okruga u Metropoli Limi. Morska luka Kalao takođe ima šest dodatnih okruga, a svaki od ovih okruga ima svog gradonačelnika i opštinu. Pored toga što svaki okrug ima svog gradonačelnika, postoji i gradonačelnik Lime koji je zadužen za sve okruge i opštine. Lima je osnovana 1535. godine i sastojala se od samo 100 gradskih blokova oko trga. Do 1961. zemlja je imala preko 1,2 miliona ljudi, a u narednih 20 godina Lima je dostigla preko 3,5 miliona. Do 1997. godine u gradu je živelo 6 miliona ljudi, a rast nastavlja da gura Limu prema 10 miliona stanovnika.

Simbolizam:

Arheološki ostaci kraljevskog imanja Inka Maču Piću jedna su od najupečatljivijih slika koje su simbolične za peruansku kulturu. Veličanstvena slika ove drevne ruševine koja se nalazi visoko u Andima koristi se da simbolizuje otpornost peruanskih tradicija. Ruševine evociraju indijsku prošlost nacije i legitimišu istorijsko nasleđe i kulturnu tradiciju Perua. Druge amblematične figure Perua su jezero Titikaka i ostrvo sunca. Ostrvo sunca je najveće od ostrva u jezeru Titikaka i Inke su ga smatrali svetim. Kao rezultat ovog svetog statusa, Inke su održavale hram sunca na ostrvu.

Nacionalni identitet:

Peruanci održavaju veoma snažan osećaj nacionalnog identiteta podržan nizom zajedničkih karakteristika kao što su jezik, religija, hrana i muzika. Peruanski identitet se najčvršće nalazi među belom elitom i velikim zajednicama Mestiza.

Peruanski Indijanci su se pre svega suočili sa pet vekova etnički diskriminatorne i genocidne prakse nad svojim stanovništvom.

Peruanci, Indijci su se pre svega suočili sa pet vekova etnički diskriminatorne i genocidne prakse nad svojim stanovništvom.

Urbanizam i arhitektura:

U Peruu postoje tri glavne arhitektonske tradicije. Pred-Hispanska tradicija predstavlja sve one autohtone arhitektonske osobine koje su postojale na teritoriji pre španskog osvajanja. Ruševine mesta kao što su Maću Piću u Ajakučo, hram sunca u Kusku i ruševine Saksauamana. Glavne konstrukcije svih urbanih centara Inka su palata Inka, glavni hram sunca i kuća za Acl Lacona.

Špansko osvajanje donelo je sa sobom potpuno drugačiji arhitektonski senzibilitet. Peruanski gradovi kao što su Arekipa, Kusko i Lima su najbolji primeri ovog kolonijalnog stila.

Hrana u svakodnevnom životu:

Peru je poznat po svojoj posebnoj kuhinji. Svakodnevni običaji u ishrani su obeleženi regionalno između obale i visoravni, iako se oba u velikoj meri oslanjaju na supe i pirinač kao osnovne dijetetske namirnice. Tako su morski plodovi i plantaini tipični za primorsku ishranu, dok se u brdima mnogo češće konzumiraju različite vrste mesa, kukuruz i krompir.

Bazna Ekonomija:

Peru se tradicionalno predstavlja kao zemlja sa ekonomijom u razvoju koja zavisi od izvoza sirovina i uvoza industrijskih proizvoda. Takođe je jedna od vodećih ribarskih zemalja u svetu i među najvećim proizvođačima bizmuta, srebra i bakra. Tradicionalno, Peru je takođe bio poljoprivredno društvo sa skoro trećinom radne snage uključene u rad na farmama.

Glavna Industrija:

Većina industrije Perua nalazi se u većem radijusu od glavnog grada Lime. Tradicionalno, Peru je obezbeđivao radnu snagu i manje sirovine za svoju montažnu industriju. Važna je proizvodnja cementa, čelika, đubriva, prerađene hrane, tekstila i nafte.

Sjedinjene Države su daleko najvažniji trgovinski partner Perua, koji čine jednu trećinu njegovog uvoza i izvoza. Zapadna Evropa, Japan, Kolumbija i Brazil čine većinu ostatka trgovinskih odnosa zemlje.

Klase:

Klasni raspored je, međutim, nešto fluidniji i omogućio je tradicionalno diskriminisanim pojedincima da zauzmu visoke statusne pozicije bilo u politici ili u umetnosti.

Socijalna zaštita:

Peruanska vlada se tradicionalno bavi nacionalnim zdravstvenim i socijalnim beneficijama; međutim, vlada je imala veoma ograničen uspeh u pružanju adekvatne nege građanima Perua u obe oblasti.

Podela rada po polu:

Muškarci i žene tradicionalno su zauzimali različite radne uloge. Od vremena Inka, žene su obično bile zadužene za tkanje i manje poljoprivredne obaveze, a muškarci za izgradnju puteva, poljoprivredu i vojne obaveze. Peru bi se mogao opisati kao patrijarhalno društvo. Sinovi imaju prednost u odnosu na ćerke, daju im više slobode i manje su opterećeni kućnim poslovima i porodičnim obavezama.

Brak

Uopšteno govoreći, Peruanci imaju slobodan izbor o tome sa kim mogu ili ne mogu da stupe u brak, pri čemu su klasa i novac dve najvažnije varijable u pogledu odluka o braku. Mnogi parovi odlučuju da žive zajedno. Peruanski model za domaću jedinicu je nuklearna porodica.

Briga o deci:

Indijanske majke imaju tendenciju da nose svoju bebu u šarenim praćkama na leđima čak i dok obavljaju poljoprivredne poslove. Indijanske majke takođe otvoreno doje svoju decu na javnim mestima, videći to kao prirodnu funkciju.

Obrazovanje:

Dečaci i devojčice se snažno ohrabruju da pohađaju osnovnu i srednju školu, iako nedostatak novca ili potreba za dečijim radom kod kuće ubeđuje mnoge porodice niže klase da spreče svoju decu da pohađaju državne škole.

Više obrazovanje:

Najstariji univerzitet u Južnoj Americi nalazi se u Peruu. Nacionalni univerzitet San Markos u Limi osnovan je 12. maja 1551. godine.

Medicina i zdravstvena zaštita:

Očekivani životni vek u Peruu je šezdeset sedam godina, što je prilično visoko s obzirom na ozbiljne nedostatke u sistemu javnog zdravlja u zemlji. Samo dve trećine njenog stanovništva ima pristup javnoj medicinskoj nezi, a samo 25 odsto onih koji žive u uslovima ekstremnog siromaštva.

Veliki pozdrav:

Kada ulazite u prodavnicu ili kuću, uvek koristite odgovarajući usmeni pozdrav (buenos dias, ili dobar dan; buenas tardes, ili dobar dan; buenas noćes, ili laku noć). Slično, po izlasku je pristojno reći zbogom (Adios ili Hasta luego), čak i sa vlasnicima prodavnica sa kojima ste imali minimalan kontakt. Peruanci se često rukuju prilikom odlaska, kao i pozdravljaju.

PODELITE OVAJ TEKST NA: