детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - ПЕРУ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Предговор

Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.

Било би превише укључити сваку земљу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.

Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.

Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.

Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.

Аутор

ПЕРУ

КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Чињенице и статистика

.

Становништво: 30 милиона

Главни град: Лима, 10 милиона становника.

Површина: 1.285.216 квадратних километара.

Локација: Западна Јужна Америка, граничи са јужним Тихим океаном, између Чилеа и Еквадора. Граничи се са Еквадором и Колумбијом на северу, Бразилом и Боливијом на истоку.

Језици: шпански 84,1%, кечуа 13%, ајмара 1,7%, ашанинка 0,2%, остали амазонски 0,7% и остали 0,2%.

Становништво Лиме

Процењује се да популација Лиме износи 10 милиона људи који живе у 43 округа у Метрополи Лими. Морска лука Калао такође има шест додатних округа, а сваки од ових округа има свог градоначелника и општину. Поред тога што сваки округ има свог градоначелника, постоји и градоначелник Лиме који је задужен за све округе и општине. Лима је основана 1535. године и састојала се од само 100 градских блокова око трга. До 1961. земља је имала преко 1,2 милиона људи, а у наредних 20 година Лима је достигла преко 3,5 милиона. До 1997. године у граду је живело 6 милиона људи, а раст наставља да гура Лиму према 10 милиона становника.

Симболизам:

Археолошки остаци краљевског имања Инка Мачу Пићу једна су од најупечатљивијих слика које су симболичне за перуанску културу. Величанствена слика ове древне рушевине која се налази високо у Андима користи се да симболизује отпорност перуанских традиција. Рушевине евоцирају индијску прошлост нације и легитимишу историјско наслеђе и културну традицију Перуа. Друге амблематичне фигуре Перуа су језеро Титикака и острво сунца. Острво сунца је највеће од острва у језеру Титикака и Инке су га сматрали светим. Као резултат овог светог статуса, Инке су одржавале храм сунца на острву.

Национални идентитет:

Перуанци одржавају веома снажан осећај националног идентитета подржан низом заједничких карактеристика као што су језик, религија, храна и музика. Перуански идентитет се најчвршће налази међу белом елитом и великим заједницама Местиза.

Перуански Индијанци су се пре свега суочили са пет векова етнички дискриминаторне и геноцидне праксе над својим становништвом.

Перуанци, Индијци су се пре свега суочили са пет векова етнички дискриминаторне и геноцидне праксе над својим становништвом.

Урбанизам и архитектура:

У Перуу постоје три главне архитектонске традиције. Пред-Хиспанска традиција представља све оне аутохтоне архитектонске особине које су постојале на територији пре шпанског освајања. Рушевине места као што су Маћу Пићу у Ајакучо, храм сунца у Куску и рушевине Саксауамана. Главне конструкције свих урбаних центара Инка су палата Инка, главни храм сунца и кућа за Ацл Лацона.

Шпанско освајање донело је са собом потпуно другачији архитектонски сензибилитет. Перуански градови као што су Арекипа, Куско и Лима су најбољи примери овог колонијалног стила.

Храна у свакодневном животу:

Перу је познат по својој посебној кухињи. Свакодневни обичаји у исхрани су обележени регионално између обале и висоравни, иако се оба у великој мери ослањају на супе и пиринач као основне дијететске намирнице. Тако су морски плодови и плантаини типични за приморску исхрану, док се у брдима много чешће конзумирају различите врсте меса, кукуруз и кромпир.

Базна Економија:

Перу се традиционално представља као земља са економијом у развоју која зависи од извоза сировина и увоза индустријских производа. Такође је једна од водећих рибарских земаља у свету и међу највећим произвођачима бизмута, сребра и бакра. Традиционално, Перу је такође био пољопривредно друштво са скоро трећином радне снаге укључене у рад на фармама.

Главна Индустрија:

Већина индустрије Перуа налази се у већем радијусу од главног града Лиме. Традиционално, Перу је обезбеђивао радну снагу и мање сировине за своју монтажну индустрију. Важна је производња цемента, челика, ђубрива, прерађене хране, текстила и нафте.

Сједињене Државе су далеко најважнији трговински партнер Перуа, који чине једну трећину његовог увоза и извоза. Западна Европа, Јапан, Колумбија и Бразил чине већину остатка трговинских односа земље.

Класе:

Класни распоред је, међутим, нешто флуиднији и омогућио је традиционално дискриминисаним појединцима да заузму високе статусне позиције било у политици или у уметности.

Социјална заштита:

Перуанска влада се традиционално бави националним здравственим и социјалним бенефицијама; међутим, влада је имала веома ограничен успех у пружању адекватне неге грађанима Перуа у обе области.

Подела рада по полу:

Мушкарци и жене традиционално су заузимали различите радне улоге. Од времена Инка, жене су обично биле задужене за ткање и мање пољопривредне обавезе, а мушкарци за изградњу путева, пољопривреду и војне обавезе. Перу би се могао описати као патријархално друштво. Синови имају предност у односу на ћерке, дају им више слободе и мање су оптерећени кућним пословима и породичним обавезама.

Брак

Уопштено говорећи, Перуанци имају слободан избор о томе са ким могу или не могу да ступе у брак, при чему су класа и новац две најважније варијабле у погледу одлука о браку. Многи парови одлучују да живе заједно. Перуански модел за домаћу јединицу је нуклеарна породица.

Брига о деци:

Индијанске мајке имају тенденцију да носе своју бебу у шареним праћкама на леђима чак и док обављају пољопривредне послове. Индијанске мајке такође отворено доје своју децу на јавним местима, видећи то као природну функцију.

Образовање:

Дечаци и девојчице се снажно охрабрују да похађају основну и средњу школу, иако недостатак новца или потреба за дечијим радом код куће убеђује многе породице ниже класе да спрече своју децу да похађају државне школе.

Више образовање:

Најстарији универзитет у Јужној Америци налази се у Перуу. Национални универзитет Сан Маркос у Лими основан је 12. маја 1551. године.

Медицина и здравствена заштита:

Очекивани животни век у Перуу је шездесет седам година, што је прилично високо с обзиром на озбиљне недостатке у систему јавног здравља у земљи. Само две трећине њеног становништва има приступ јавној медицинској нези, а само 25 одсто оних који живе у условима екстремног сиромаштва.

Велики поздрав:

Када улазите у продавницу или кућу, увек користите одговарајући усмени поздрав (буенос диас, или добар дан; буенас тардес, или добар дан; буенас ноћес, или лаку ноћ). Слично, по изласку је пристојно рећи збогом (Адиос или Хаста луего), чак и са власницима продавница са којима сте имали минималан контакт. Перуанци се често рукују приликом одласка, као и поздрављају.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: